Tako je pričao Đorđe Želčeski: "Makedonska pesma je rezultat ljubavi i siromaštva"

24. februara 2020. godine preminuo je Đorđe Želčeski, muški član najpopularnijeg makedonskog dueta. Tako je utihnuo poslednji autentičan duet u narodnoj muzici i jedan od poslednjih simbola bivše Jugoslavije.

Preporučujemo

- Teško je naći Makedonca koji ne zna da igra i peva. Čim se ispili iz majčinog krila ima potrebu da u nešto lupa. U staro doba roditelji su smatrali velikim porazom ako im dete ne zna da igra i svira. A u Bitolju, konzulskom gradu, bilo je sramota da dete ne zna engleski ili francuski jezik i da ne svira neki instrument - pričao je Đorđe Želčeski u svom poslednjem nastupu u radio izdanju Muzičke apoteke.

- Makedonska pesma je rezultat ljubavi i siromaštva. I najveselija makedonska pesma ima neki akord tuge. Ta muka preživljavanja i ta pečalbarska tuga iznedrila je 27 nepravilnih ritmova. U jednom istom selu u Makedoniji jedna ista pesma se peva različito, narodne nošnje su različite u gornjoj i donjoj mahali.

Đorđe Želčeski (1938 - 2020) je ponosni Makedonac i još ponosniji Beograđanin i erudita, verovatno i jedini u diskografsko-estradnom svetu sa četiri diplome: radio pevač, pedagog, laborant i sanitarni tehničar.

- Imao sam sreću da rastem u vreme Ace Sarievskog, Nikole Badeva, Vaske ilieve. Ali, pre svega, izdvojio bih Vasila Hadžimanova, koji je sa magnetofonom obilazio sela i zaseoke i sakupljao stare narodne pesme i objavio desetine zbirki. To su moji temelji, sve ostalo je nadogradnja.

- Prvo sam završio muzičku školu, svirao violinu. Onda sam završio srednju medicinsku, pa višu pedagošku. Probao sam da budem i nastavnik i laborant, al' ne vredi. Pesma je moj poziv, biće da sam pozvam od Nekoga (sa velikim slovom "N").

Polovinom prošlog veka na Smotri folkloraca na Zlatiboru upoznao je Kevser Selimovu, plavokosu lepojku krupnih zelenih očiju. Planula je ljubav, a ubrzo je rođen i najpopularniji makedonsli duet, krenule su višemesečne turneje.

- Nije bilo interneta i vizualizacije, ljudi su bili željni da nas vide. Turneje su često polazile baš iz Makedonije, pa Crna Gora, Srbija, Bosna, Hrvatska, Slovenija. Ljudi su pozdravljali ne samo našu muziklanost nego i energiju i posvećenost. Publika je sve to znala da ceni i prepozna, zato kao brend i potrajasmo više od pola veka.

- Svetski meridijani su puni naših pečalbara. Mi smo tim ljudima donosili sve ono što im je falilo i tuđini. Mi smo ih pesmom vraćali u rodni kraj, zamenjivali njihove najbliže. Taj osećaj sreće koji smo budili kod naših zemljaka nije mogao ničim da se plati. Zaradili smo i pare i kuće i automobile, ali i brojne prijatelje u svakom jugoslovenskom gradu i velikim centrima u dijaspori.

Kevser Selimova i Đorđe Želčeski - to je višedecinijski spoj ljubavi i karijere, to je nekoliko stotina snimljenih pesama na nosačima zvuka i u arhivama Radio Beograda i Radio Skoplja.

- Sa nevericom i tugom moram da kažem da Skoplje više nrma svoj reprezentativni narodni orkestar, nema više "Čalgjja", a koliko čujem slična je sitiacija i u Sarajevu. Srećom, nova makedonska pesma odoleva modernom folku i nema prezasićenosti kao u Srbiji. Melodije stvaraju ozbiljni kompozitori, najčešće akademski obrazovani muzičari, a pesme pišu provereni pesnici.

- Najviše se plašim ove sveopšte brzine. Čini mi se da se i šah ubrzao! Moja generacija je na turnejama po celu noć igrala jednu partiju šaha, a sad je sve nešto brzopotezno. Tako je i na estradi - samo ako može sad i odmah, zvezda za mesec dana, album na pola godine, razvod na svaka tri meseca i skandal po mogućstvu svaki dan. U toj jurnjavi se ne biraju načini, puno "zvezda" a malo umetnika. U moje vreme se razlikovala pevačica od manekenke, glumice i starlete. Danas je sve to pomešano, brzo dođu, brzo odu.

(Goran Milošević)