40 godina pesme "Kuće male, krečene u belo": Od pesme za popunjavanje ploče do šumadijske himne

"Kuće male, krečene u belo" je jedna od najlepših i najslušanijih šumadijskih pesama svih vremena. Prošla je put od sporedne pesme na niskotiražnim albumima anonimnih pevača do šumadijske himne. Slušaju je milioni, presnimavaju mnogi, a samo retki znaju njenog pravog autora i prve pevače.

Preporučujemo

- Ja i dan-danas ne znam ko je sve snimio moju najslušaniju pesmu. Znam samo da sam je dao mom prijatelju Boži Laloviću, harmonikašu iz našeg kraja, da popuni ploču nekom pevaču. Znam da je krajem 80-ih pesmu snimio Dragiša Simić, jedan od nekoliko pevača Simića iz valjevskog kraja, i to pod nazivom "Gunj i jelek, kaiš i opanci" - kaže Milijan Rafajlović, kompozitor i pisac pesme "Kuće male".

- A onda je, negde u Americi sredinom 90-ih, pesmu čula i Sneža Đurišić i snimila je sa ansamblom Miše Mijatovića. Ubrzo posle Sneže pesmu snima i Era Ojdanić sa ansamblom Branimira Đokića.

Tako se jedna skoro prežaljena pesma zalaufala, naročito posle snimaka Sneže Đurišić i Ere Ojdanića iz 1996. Milioni ljudi sa ovih prostora prepoznaju se u pesmi "Kuće male", vide svoje selo i svoju kuću.

- To je slika moga rodnog sela Vrtiglava kraj Mionice, uspomena na moje detinjstvo. Ta čista priroda i ti neiskvareni ljudi, te naše koze i koke sa kojima smo dočekivali svakog gosta, odnegovali su moje emocije, naročito prema ognjištu koje me prvo ogrejalo.

"Kuće male" je tipičan primer pesme koja nije nastala u nekom studiju, onako zanatski za nekim instrumentom. To je pesma koja se ne stvara u četiri zida.

- Moj otac je govorio da su četiri zida ista i u Americi i u Mionici. I eto, šta je sudbina: Sneža Đurišić je pesmu prvi put čula u Americi, pa joj se učinila još lepša. Doduše, nije me pitala kad je snimala, a i da jeste dao bih joj oberučke. Kasnije mi je rekla da joj je žao što dugo nije znala čija je to pesma, a ja joj velim da je htela, znala bi.

I posle skoro četiri decenije od nastanka pesme "Kuće male", mnogi je svojataju i pripisuju sebi. Mlađi pevači traže odobrenje od drugih kompozotora, a ne od njenog jedinog i pravog autora - Milijana Rafajlovića.

- Meni je važno da pesma živi u narodu, a ko se kiti tuđim perjem kad-tad se pokaže u sbojoj golotinji. Kad me moj prijatelj prof. dr Boško Đukanović upoznao sa Tozovcem i kad je Toza saznao da sam ja autor pesme "Kuće male krečene u belo", rekao ke kao iz topa: "Leonardo da Vinči je uradio mnogo slika, ali jedna je Mona Liza."

Prvu verziju pesme "Kuće male krečene u belo" snimio je 1986. godine Petar Bušić. Pesma je snimljena kao poslednja na albumu tek otvorene produkcije "Vojvodinakoncert" i sa bitno drugačijom drugom i trećem strofom. Sem toga, samo prva (i najmanje slušana verzija) ima i refren:

"Kuće male, krečene u belo,

takvo nam je nekad bilo selo,

a odžaci zadimljeni, krivi,

takva slika još u meni živi.

Gunj i jelek, kaiš i opanci,

to su stari šumadijski znaci,

vezen prsluk, kike preko grudi,

takva nam je Šumadija ljudi.

U selu je jedno brdo malo

sa koga se na igranke zvalo,

još se sećam igranke i prela,

Šumadijo, uvek si nam vesela."

(Milijan Rafajlović)

Veoma zapaženu, možda i najizvorniju verziju pesme "Kuće male" snimio je Dragiša Simić uz ansambl Tomice Miljića na albumu produkcije "Beogradton" iz 1989. godine i to pod nazivom "Gunj i jelek, kaiš i opanci".

- Otpevao sam je punim glasom, onako kako se peva u mom kraju, u stilu pevačkih izvornih grupa, baš onako kako se pevalo na prelima i igrankama. Snimio sam je za tek otvorenu diskografsku kuću moga kompozitora Žarka Pavlovića Valjevca. S obzirom da nisam imao nikakvu reklamu, veoma sam zadovoljan kako je prošla moja verzija - ističe Dragiša Simić.

(Goran Milošević)