68. rođendan Srećka Ćosića: O Kosmetu, Orahovcu i Kvaki kao izvoru i putokazu

Pesma "Na stolu čaše dve" je mnogo vrednija nego što to broj lajkova na Jutjubu pokazuje. Ova pesma je kao i njen pevač - tu je negde, traje decenijama, bez ikakve pompe i reklame.

Preporučujemo

- To je moj evergrina i moja ponos pesma iz 1990. Snimili smo je u uverenju da će potrajati, baš kao i država u kojoj smo živeli. Juga se ubrzo raspala a, ako mi je do utehe, moja pesma i dalje živi - priča narodnjački klasik Srećko Ćosić.

Srećko Ćosić je pevač od iskustva i pedigrea. Rođen je 11. februara 1956. godine u Orahovcu.

- Uvek i sa ponosom kažem da sam rodom sa Kosmeta, iz Orahovca, iz prvog komšiluka legendarnog Bore Spužića Kvake. Bio sam dečak kada je Kvaka pravio koncert u Domu kulture u Orahovcu - unutra petsto ljudi, napolju dve hiljade! Došli zemljaci da vide Kvaleta, da vide legendu koji i najtužnijim pesmama uveseljava publiku.

- Posle koncerta Kvale sa harmonikom seda na magarca i pravac na igranku u Veliku Hoču, poznatu po manastirima, crkvama i lepim devojkama. Svoj šou je završio obraćanjem na našem lokalnom narečju, specifičnoj mešavini srpskog, albanskog, bugarskog i makedonskog jezika.

Divio se Srećko i Kvaki i Jordanu Nikoliću i raspevanoj Braći Karić, ali prve pevačke cake naičio je od svog ujaka.

- Svakako da je taj ambijent predodredio i moje muzičko opredeljrnje. Moj ujak je zakivao sevdah, hvatao i najviše tonove, pevao i one najteže pesme. Još kao dete znao sam dosta starih prizrenskih pesama iz opusa Jordana Nikolića.

- Već u Srednjoj poljoprivrednoj školi u Peći počeo sam da pevam sa Braćom Karić. 1975. godine u hotelu "Metohija" pobedio sam na takmičenju za "Prvi gkas Kosmeta" sa pesmom "Mujo kuje konja po mesecu". Kao nagradu sam dobio Njegoša u furniru i 15 dana letovanja na Ostrvu cveća.

1978. godine Srećko Ćosić snima prvu singl ploču i ostvaruje prvi nastup na "Hit paradi" sa pesmama Doce Ivankovića "Gde ću noćas, na koju ću stranu" i "Ove noći jedna ljubav gasne".

- Pevajući u hotelu "Park" u Orahovcu, upoznao sam velikog pevača i gospodina Žiku Nikolića. Svratio Žika kao gost, oduševio se kako pevam i upitao me šta radim u ovoj zabiti. Tom prilikom mi je dao i broj telefona Doce Ivankovića. Tada sam čvrsto rešio da budem pevač - pevač i ništa drugo!

- Sednem na voz uveče u sedam i stignem u Beograd ujutru u pet, sa torbicom o ramenu i maminom gurabijom. Legnem na klupu i odspavam u parku ispred "Studija 5". Probudim se baš kad su muzičari pristizali. Okuražim se, javim se Doci, a Doca zamoli muzičare da poslušaju jednog momka koji je vozom prevalio 500 kilometara.

- Kad sam zakovao "Niz polje idu babo sejmeni", Doca mi je ponudio dve pesme za moju prvu singlicu. Vratio sam se kući, uvežbavao pesme, došao na snimanje i nastup na "Hit paradi". Kad sam stao na istu binu sa Šabanom, Zoricom, Marinkom i Vidom, znao sam da sam uspeo.

Tokom poluvekovne diskografske karijere snimio je jedan singl i desetak albuma sa pesmama trajne umetničke i komercijalne vtednosti: "Ja i kafanski sto", "Ničija nije do zore gorela", "A ti kao senka u stopu me pratiš", "Opraštam ti za sve grehe", "Hej, druže što prodaješ ruže", "Zašto drhtiš moja srno", "Znam da negde živi žena", "Ljubav je kocka"...

- Ima tu i pesama od kojih sam se lepo skućio, ima tu i prestižnih pesama, ima tu i pesama koje će se tek zavrteti. Znam koliko te pesme vrede i kakvi su ih majstori komponovali i svirali (Doca Ivanković, Zoran Starčević, Ljubiša Kovačević, Dragan Stojković Bosanac, Aca Šišić, Ljubo Kešelj, Milan Matijašević Šarbanac), ali je problem što nema više pravih narodnjačkih stanica da ih zavrte.

- I danas se naježim kad čujem kako je Aca Šišić odsvirao violinu a Bosanac harmoniku na mom prvom albumu. Čujem i sebe kako sam pevao i snažno i emotivno, baš u godinama moga pevačkog sazrevanja.

Na pločama je snimao sve živo, od dvojki i rumbica do baladica i orijentala. Srećkov teren je, ipak, sevdah, i to onaj astalski, bez instrumenta. Srećko voli da peva, a voli i da priča o muzici.

- Jedan kompozitor mi reče: "Tvoje je da pevaš, a ne da pričaš." Ja mislim da pevač pored grla treba da ima i malo mozga. Svaki organ, pa i grlo, bolje radi kada je mozak u pogonu.

- I te pesme koje sam snimao nekako liče na mene, tu su negde. Kad krene pesma "Opraštam ti za sve grehe", pitaju me kad sam snimao za "Južni vetar". Istina je da ništa nisam snimao sa Miletom Basom, iako je bilo ponuda. Jednostavno, bilo mi lepo sa mojom ekipom autora, a dobro sam prolazio i na tezgama. Desetak godina sam pevao na domaćinskim svadbama u Istočnoj Srbiji, nastupao sam i u najelitnijim restoranima ("Romanitar", "Metropol", "Ineks", "Radnički"), tako da nisam imao potrebu da snimam po svaku cenu i svake godine.

Srećko voli i poljoprivredu, pravi je stručnjak za kalemarstvo i zaštitu bilja. Srećko je omiljeni kolega specijalistima za vino i vinovu lozu. Sa Srećkom su počinjali Savo Radusinović, Suzana Jovanović, Đani, Saška Karan i mnogi drugi.

- Ja sam pevač zato što volim muziku i zato što znam da pevam, a ne cirkuzan u jeftinim TV emisijama. I kad sam pravio velike pauze u diskografiji, na terenu sam uvek imao posla. Imam i skromnu porodicu, a skromnom čoveku uvek dosta.

"Ja i kafanski sto,

na stolu čaše dve,

tvoja je stolica prazna,

na njoj sad nema te.

Večeras pijem ljubavi,

piće moje i tvoje,

za sreću što smo želeli,

živeli, živeli.

Ja i kafanski sto,

na stolu čaše dve,

i jedna crvena ruža

na stolu čeka te.

Ja i kafanski sto,

na stolu čaše dve,

za nas se pesma peva

i ako nema te."

(Ljubiša Kovačević)

(Goran Milošević)