Sećanje na ikonu crnogorske pesme Kseniju Cicvarić: "Pevaj ti, a mi ćemo za tobom"

"Milica, jedna u majke,

što rano rani na vodu.

Preporučujemo

Džar mi džan, na viganj,

bez ašikovanja,

Milica jedna u majke.

Što nosi kratku rašicu,

zagazila vodu Ribnicu.

Podigla je kratku Rašicu,

zagazila hladnu Ribnicu."

(narodna)

Samo najveći intetpretatori mogu grlom i emocijom da stvore sliku jednog doba. Pesma "Milica jedna u majke" je tako siromašna rečima, a tako bogata slikama koje svojim umilnim pevanjem stvara Ksenija Cicvarić. Od ulica stare Podgorice stvorena je arhetipska slika jednog "vakta i zemana", buđenja jedne ljubavi.

Ksenija Cicvarić - to je priča o velikom bolu i beskrajnoj ljubavi. Ksenijin bol je pretvoren u najlepšu ljubavnu pesmu.

- Od majke Simone sam nasledila i grlo i uvo i tu plemenitu ljubav prema Podgorici, Morači, Ribnici. Pevala sam i u kući i na ulici i na Ribnici i u kafani i u studiju - uvek i samo izvornu muziku! - pričala je legendarna Ksenija.

- Ni u restoranima nisam pevala novokomponovane pesme, a uvek je bilo krcato. Vlasnici kafana i hotela više su zarađivali na meni nego na piću, jelu i sobama.

Ksenija Cicvarić je rođena 1929 godine u Podgorici. Ksenijini roditelji, majka Simonida Zlatičanin i otac Radivoje Bracović, trgovac, poticali su iz uglednih podgoričkih porodica. U školskim danima pevala je i igrala u KUD-u "Stanko Dragojević". Polovinom prošlog veka prijavila se na Prvi festival jugoslovenskih radio stanica na Cetinju sa pesmom "Sjever ružu niz polje nijaše" i postala apslolutni pobednik.

- Kad sam počela da pevam, oduševljena publika me digla na ruke, a kao poseban poklon dobila sam i crnogorsku narodnu nošnju kraljice Milene. Samo godinu dana kasnije u Crnu Goru dolazi Nikita Sergejevič Hruščov, u prvu posetu nakon Rezolucije Informbiroa.

- Domaćini u Crnoj Gori odlučuju da Hruščovljevoj supruzi poklone upravo tu crnogorsku narodnu nošnju. Najzeže mi bilo kada su uzeli moj poklon i na moje oči kidali delove nošnje jer je dotična gospođa bila sićušna. Kako mojoj đeci i mojim unucima da kažem da za svoj rad nisam dobila ništa - pričala je Ksenija u svom poslednjem intervjuu za TVCG.

Od početka 60-ih Ksenija postaje solista Radio Podgorice i Radio Beograda. Svojim pevanjem zadivila je i novosadske tamburaše i slavnog Janiku Balaža (tada violinistu na čelu Narodnog orkestra u Titogradu!), Tripa Simonutija, Darinku Matić. Carevac je govorio: "Pevaj ti, a mi ćemo za tobom."

Zbog udaje za pilota, živela je u Beogradu, pevala po svetu, a nikad nije jurila karijeru. Preživela je bombardovanje Podgorice, pogibiju braće i sestara, zbegove, smrt dece. Pesmom je i samu sebe lečila od tuge. Iz Ksenijinog glasa izbijala je i milost i dobrota. Onako zakopčana do grla, u crnogorskoj narodnoj nošnji, izgledala je kao eksponat iz nacionalnog folk muzeja.

Diskografija Ksenije Cicvarić je skromna: desetak singlova i dva albuma. Daleko su brojniji Ksenijini trajni snimci, 63 pesme za arhivu Radio Beograda. Tokom karijere snimala je isključivo izvorne narodne pesme, nijednu novokompovanu: "Milica jedna u majke", "Oj, vesela, veselice", "Sejdefu majka buđaše", "Mlada Jelka ljubi Janka", "Blago tebi cvijet karanfile", "Djevojka je momku prsten povraćala", "Star se Srbin naljutio", "Oj, golube", "Aj, puče puška", "Il' je vedro il' oblačno", "Tamo dolje niz mahale", "Sitna knjiga na žalaosti", "Knjigu pišu gusinjske đevojke", "Šeto sam se gore dole", "Tamna noći tamna li si", "Po Taslidži pala magla"...

Kseniji Cicvarić, ikoni crnogorske izvorne pesme, posvećena je i dramsko-muzička predstava "Slavuj" koja se izvodi na scenama crnogorskih pozorišta. 6. juna 2018. godine u Podgorici je održan veličanstven koncert "Omaž Kseniji".

Najumilniji narodnjački glas utihnuo je 11. februara 1997. godine.

(Goran Milošević)