Na godišnjicu rođenja Zorana Kalezića: "Uz poeziju sam se porađao i oslobađao"

"I sad k'o da gledam majku staru

kako ređa žute dunje na ormaru.

Preporučujemo

Pod košem otac kukuruz kruni,

a verni žuća kraj njega drema.

Kako je lepo u mom kraju,

a mene tamo nema.

I sad k'o da gledam sokak stari

kud prolaze moji veseli drugari.

Tu sam proveo najlepše dane,

u tom sokaku kuća je njena.

I sad k'o da gledam sestru svoju

kako čuva stado dole u osoju.

Polja se zlate, a grožđe zrelo,

za svadbe sada selo se sprema."

(Buca Jovanović - Slavomir Adamović)

Na današnji dan, prvog februara 1950. godine, rođen je legendarni srcelomac Zoran Kalezić. Iz rodne kuće u Kosovu Lugu poneo je čast i poštenje, majčinu ljubav i očeve golootočke muke.

- Prve teško zarađene pare uložio sam u muziku. Mnogo sam fizikalisao i radio najteže poslove da bih kupio prvu gitaru. Onako krvavih i žuljevitih ruku satima sam vežbao na jednoj podgoričkoj klupi da bih uhvatio "crnogorski G-dur" - pričao je Zoran Kalezić u Muzičkoj apoteci.

- Došao sam u Beograd sa dugom plavom kosom i sa navežbanim hitovima Toma Džonsa i Reja Čarlsa. Svirao sam sa bendom "Plavi anđeli" i oštrio se za "Gitarijadu". Ni slutio nisam da ću tako munjevito upoznati mog prvog kompozitora i šefa čuvenog estradnog ansambla Acu Stepića.

- Aca je važio za narodnjaka koji komponuje moderne pesme, pa sam ga prvo pitao da li komponuje zabavnjake. Rekao mi je da je specijalista za narodnjačke šlagere, ali problem je bio što ja nimalo nisam ličio na narodnjaka. Zato je moj kum Obrad Jovović za početak rešio da me upristoji, da ličim na čoveka, samim tim i na narodnjaka.

Kada sa 1970. godine u izlogu prodavnice ploča ugledao omot svoje prve singlice, a ubrzo i druga sa megahitom "Moj život je tužna priča", Zoran je osetio prve gorke plodove na putu ka uspehu.

- Isekli su mi kosu kao srpom, travu bi lepše pokosili. Kad sam ugledao na šta sam ličio na omotima mojih prvih singlica... Jao, majko moja! Na sve to su me još i ofarbali u crno, obukli me u tuđe odelo, vezali kravatu i slikali! Tuđe odelo, tuđa faca, sve na meni tuđe. Izašla moja prva ploča, ali to nisam bio ja! Umesto da se radujem diskografskom prvencu, plakao sam.

Doduše, i kad je pevao svoje prve snimljene pesme, publici je izgledalo kao da plače. Narodna muzika je početkom 70-ih dobila autentičnog srcelomca sa jecajem u glasu, kao stvorenog za narodnjačke sentiše.

- Kad smo snimali pesmu "Moj život je tužna priča", nekoliko dana smo imali probe sa Zoranom da bi glas i melodiju doveli do savršenstva. Tom Zoranovom mekanom i drhtavom glasu naročito je legao refren pesme. Na jednom mestu je uporno distonirao, probali smo da ponovimo i popravimo, nije uspelo.

- Singlicu sa pesmom "Moj život je tužna priča" objavio je Jugoton. U prvom tiražu skromnih pet hiljada, već posle nekoliko dana doštampali su pedeset hiljada, a posle četiri meseca prodato je dvesta hiljada. Tada sam shvatio da je rođena velika muzička zvezda - pričao je gospodin Aca Stepić, Zoranov prvi kompozitor sa kojim je snimio trinaest singl ploča.

Bilo je u Zoranu i Tarasa Buljbe i Olivera Tvista i Karamazova i Ace Stepića i Buce Jovanovića i Kemiša i Tomice Miljića i Tome Zdravkovića.

- To su ljudi od kojih sam pokupio dušu i znanje, sačuvao u sebi i preneo kroz moj nastup i na publiku. Sa Tomom sam shvatio koliko čovek treba da bude mali da bi uistinu bio veliki. Znali smo posle neprospavanih noći da obiđemo sve pijace, da zastanemo sa seljacima i da zamezetimo uz rakicu i ljutu papričicu.

- Moje hitove su pisali i komponovali vehunski pesnici i muzičari. Uz poeziju sam se porađao i oslobađao. Uz poeziju sam dobijao i impuls za komponovanjem i želju da opevam svoju tugu.

- I Rade Vučković i Brana Cvetinović Laki i Atanasije Savić i Leso Ivanović i Mlađa Nikolić - sve su to vrhunski pesnici, idealni za moj glas i moje emocije. Ti stihovi čuče u meni i kad ih ne pevam. Sva ta veličanstvena lirika oplemenjuje moju dušu, pesma je pravi je svetionik mojih lepih dana.

I pored poluvekovnog traga u diskografiji, miliona prodatih ploča, skoro 400 snimljenih pesama, desetina evergrina ("Stan mladosti, stani", "Moj dobri anđele", "Šta će meni vino", "Zaboravi, zaboravi", "Pivljanka", "Dobro veče, izgubljena nado", "Ja svoj život još po starom živim", "Kako je lepo u mom kraju", "Željom moje srce gori", "Kad procveta jasmin u proleće", "Vratiću se majko", "Željo moja moj otrove", "Šta radiš nedeljom popodne", "Uzalud te tražim", "Sto puteva i sto stada", "Balkanska duša") i predsednikovanja estradnim udruženjem, Zoran Kalezić se gnušao estrade. Bez estrade je izdržao dugo, a bez pesme nikako.

- Sve sam dao pesmi. Dao sam i ono što nisam imao. Naučio sam to od pesnika iz mog kraja - Lesa Ivanovića, Vita Nikolića, Dragana Radulovića. Poštujem ja i junake i pretke, rodnu grudu i zavičaj, ali ja sam pre svega molski čovek. Ja nemam nijednu veselu pesmu, a snimio sam skoro 400. Moja najveselija pesma je ona izvorna "Oj, vesela, veselice". To je valjda proizvod življenja, vaspitanja, te muke životne, stalno je neko žalio za nekim i nečim.+

- Tu patnju sam gledao u svojoj kući. Moj tata je bio na Golom otoku, moj đed je bio u Pensilvanji, a baka ostala da čuva ognjište. Ta majka crnogorska je sve sačuvala, njoj treba napraviti spomenik na najvišem mestu. Toj majci i tom zavičaju posveto sam možda i moju najlepšu pesmu, neki kažu crnogorsku himnu, "Željom moje srce gori" koju sam podario mom kumu Ljubi Đuroviću.

Legendarni Zoran Kalezić preminuo je 4. januara 2023.

(Goran Milošević)