Grada Jovanović o vaskrsnuću i obradi pesme "Kune nana mene i dragana": "Nikome ne dam da mi skrnavi emociju"

Kada je pre više od 40 godina pisao pesmu "Kune nana mene i dragana", pesnik Grada Jovanović ni slutio nije da će jedna ljubavna kletva postati himna mnogih koncerata za mladu i mladoženju.

Preporučujemo

"Kune nana mene i dragana

da umremo da se ne uzmemo.

Ali njena kletva ne pomaže,

našu ljubav ništa ne odmaže.

A dragana 'oće srce moje,

tu nikakve kletve ne postoje.

Ovu ljubav što nam srca spaja

i pod zemljom ništa ne razdvaja."

(Braća Spasojević - Gradimir Jovanović)

- Vođen željom da napišem pesmu u duhu naše izvornosti, pozabavio sam se temom seoskih ljubavi. Dvoje mladih su bili predmet trgovine njihovih roditelja, često i žrtve tzv. "sočenja". I moja majka je bila ekspert da "nasoči" devojku za mladića - priča pesnik Grada Jovanović.

- A kad se desi da bukne neka slobodna ljubav, e onda su neke nane reagovale sa žestokom kletvom. Zato ja u poenti pesme i kažem "ali njena kletva ne pomaže, našu ljubav ništa ne odmaže". Dakle, čak i pesma koja se zove "Kune nana mene i dragana" ima optimistčku poentu: ljubav pobeđuje i smrt i kletvu.

Izvornost je kišobran ispod koga Grada ne izlazi kad piše pesme. I ova pesma je napisana u najboljoj tradiciji naše narodne lirike i osećanja običnog naroda. "Kune nana mene i dragana" snimljena je 1980. godine na albumu grupe "Jeličanke", i to kao osma po redu.

- Ta pesma je bila sporedna na albumu, 40-ak godina nije davala nikavih znakova života. Ostala je potpunoj senci svih drugih pesma ("Mesečina, a ja zovem prelo", "Pomrčina pala na sokake", "Zelen krevet ko zelena trava", "Imam dragog, al' nije kraj mene") koje gaje tradiciju narodnog pevanja na žetvama, igrankama, komišanjima, prelima i igrankama.

I kako to obično biva, dobra pesma vaskrsne kad-tad. Doduše, "Kune nana mene i dragana" živnula je u duplo dužoj verziji, naročito na živim nastupima Dušice Stevanović. A još kad se snimak ispod šatre našao na Jutjubu, krenuli su i milionski pregledi i "lajkovi".

- Tu pesmu sam naučila kao klinka od jedne starije koleginice koja je, valjda, tu dužu verziju čula negde u Bosni. Naravno, ja znam i za verziju mojih zemljakinja, mojih "Jeličanki" sa praktično istom melodijom. -

U početku sam je pevala u kafani samo kada je neko poruči. Kasnije se ta pesma primila i na ostalim veseljima, a danas je gotovo neizbežna na svim mojim nastupima.

Tako se zavrtela pesma koja je ćutala 40-ak godina, i to u šatorskoj varijanti, bez studijskog snimka na nekom novom nosaču zvuka.

- Ta pesma je vaskrsla, ali uz grubo skrnavljenje mog originalnog teksta. Pretvorila se u vašarsku pesmu sa dodatkom jako nakaradnog teksta: "Ajde dragi da umremo zaj'no, da se više ne volimo tajno. Saviće se ruža oko jele, uzesmo se ispod crne zemlje." Pokušaću ako treba i sudskim putem da zaštitim tekst iz moje duše i da izdejstvujem zabranu da moju pesmu pevaju sa nakaradnim tekstom - kategoričan je pesnik Grada Jovanović.

- Da se razumemo, moje tekstove nisu prepravljali ni najvevće pevačke zvezde ni kompozitorski autoriteti poput Vukasa i Ace Stepića. Za pedeset godina pisanja tekstova za narodnu muziku nikad nisam ukrao nijedan stih od kolege.

- Svaka pesma je rezultat saradnje autora i izvođača, pa i eventualna ispravka ili dopuna. Prihvatam i narudžbine i tekstove na zadatu temu, ali ne dam da bilo ko na svoj način ispravlja moju dušu i da skrnavi moju emociju.

(Goran Milošević)