Mirko Rondović o pesmi "Grana od bora": U spomen krčmarice koja čuva devojačku čast, ne pristaje na milostinju

"Grana od bora

pala do mora,

Preporučujemo

Aj, oj Marice,

mlada krčmarice,

donesi vina.

Ne mogu ti ja

doneti vina, aj,

svud je rosa,

a ja sam ti bosa,

zebu mi noge.

Sazuj nanule,

obuj papuče, aj,

ako meni dragi Bog pomogne

kupiću ti cipele.

Ne kupuj mi ti,

ne trebaju mi, aj,

imam oca

na moru trgovca,

kupiće mi on."

(narodna - obrada Aca i Mija Krnjevac)

Pesmu "Grana od bora" svojataju mnogi, (Crnogorci, Sandžaklije, Bosanci, Primorci), pevaju i početnici i veterani, snimaju i šargijaši i tamburaši i narodni ansambli. Ne zna se ni ko je napisao ni ko je komponovao ni ko je prvi snimio "Granu od bora", ali se zna da je Mirko Rondović pevački ovekovečio ovu staru izvornu pesmu.

- Svestan sam da ima više verzija ove prelepe pesme. Čuo sam je još davno u Sarajevu kako se peva uz šargiju, pa sam predložio Aci i Miji Krnjevcu da je snimimo u orijentalnoj verziji. Mislim da sam ja prvi snimio "Grana od bora" u orijentalu sa punim orkestrom - priča Mirko Rondović za Muzičku apoteku.

1984. godine na LP-iju Mirka Rondovića u izdanju PGP-a našla se i pesma "Grana od bora" uz aranžman i ansambl Ace i Mije Krnjevca.

- Vodeća pesma na tom albumu je bila "Što nije moja šteta je", pesma za koju sam napisao i melodiju i reči i od koje sam očekivao da bude moj najveći hit. Ispalo je je izvorna pesma "Grana od bora" bila najslušanija na tom albumu i da je ugušila moju pesmu od koje sam očekivao da prođe na prvu.

Slušajući interpretacije Himze Polovine i Amire Medunjanin, "Grana od bora" je iskonska sevdalinka. Sudeći po nekim stihovima, moglo bi se zaključiti da je ovo primorska pesma.

- Ne bih rekao, jer Marica laže da "ima oca na moru trgovca" da bi spasla svoju devojačku čast. O tome svedoče i mišljenja nekih etnomuzikologa.

- Marica je devojka koja ne pristaje na milostinju. Svesna je sa kakvim se izazovima suočava kao krčmarica u jednoj patrijathalnoj sredini, ali je svesna i svoje snage kojom savladava svakodnevna maltretiranja u krčmi.

Dve godine posle Mirka Rondovića pesmu "Grana od bora" snimio je i maestralni Safet Isović uz aranžman i ansambl Omera Pobrića i sa potpuno identičnim tekstom. Doduše, Sajo umesto "cipele" koristi reč "kundure".

- Da se razumemo, "Grana od bora" je izvorna pesma i može da je snimi ko kod hoće, bez ičije dozvole. Verovali ili ne, Safet je mene pitao kao kolegu da li se slažem da je i on snimi. S druge strane, neke kolege su snimale i moje autorske pesme bez ikakvog pitanja i dozvole.

- Može da priča ko šta hoće, za mene je Safet jedan istinski laf. Znao je da časti celu kafanu, a znao je i da pohvali kolegu. Kad je čuo moju interpretaciju pesme "Il' je vedro il' oblačno", pozvao je Radio Beograd da pita ko to peva. Kad je saznao da sam to ja, insistirao je da se vidimo. Našli smo se u hotelu "Slavija", gde je godinama imao rezervisanu sobu, i tom prilikom mi rekao: "Ti nisi svestan koliko lepo pevaš. Ti ne pevaš, ti mediš. Zamolio bih te da me pozoveš prilikom snimanja sledeće ploče da ti budem producent." Nažalost, ubrzo se zaratilo.

Pesmu "Grana od bora" snimali su i pre Mirka Rondovića u potpuno različitim i tekstualnim i melodijskim verzijama. Aco Đigunović je 1969. godine snimio verziju sa tamburaškim sastavom "Veseli Vinkovčani" i tekstom "grana od bora pala kraj prozora".

I posle nekoliko desetina vrhunskih verzija gotovo da je nepodeljeno mišljenje i kritike i muzičkih gurmana da je Mirko Rondović svojom interpretacijom nadogradio ovaj narodni biser. Pesma "Grana od bora" ušla je i u RTS-ov serijal "60 najlepših pesama".

- Mislim da sam i u ovoj pesmi pronašao meru. A ta mera staje u ono Njegoševo "majstorsko rešeto što se zove vrijeme".

(Goran Milošević)