Sećanje na Žiku Šumca: Od osobenjaka iz šume do magistra sa Ibarske magistrale

Na današnji dan pre četvrt veka preminuo je Žika Marinković Šumac. O jednom od najomiljenijih šumadijskih pevača svih vremena, o zakletom dvojkašu i kafancu, pripovedaju Šumčeve kolege i prijatelji.

Preporučujemo

"Raduješ se u svojoj svemoći,

mnoge srećne vatre što ugasi,

kad zaplačeš jednom u samoći,

poželećeš nekog da te spasi.

Ti si žena što nemir donosi,

što mi život promeni u noći,

osveta će tebe jednom stići,

kad ti inje zabeli u kosi.

Tvoja ljubav nemirna k'o more

i mene je daleko odvela,

hteo sam te za sebe uzeti,

al' si mojoj želji odolela.

Ostavi mi puteve nemira

i ognjiše ugašeno moje.

U grudima vatra dogoreva,

zapali je pa te sada nema."

(Doca Ivanković - Stevica Spasić)

- Kakva je to ekipa bila: Slavoljub i Mića Piromanac. Žika Šumac, Đurica Šarbanac... Školu sam batalio zbog tih ljudi, kasnije sam stekao i ulaznicu u njihovu ekipu, naročito kad sam se pohvalio da mi je deda svirao u predratnom ansamblu Ilije i Milije Spasojevića - priča Rade Gajić.

- I danas se sećam Žikine priče kako je počinjao sa mojim dedom. Bile su to ekipe sa tri-četiri harmonike i basom, bez mikrofona i ozvučenja. Tako se proneo glas o jednom malom iz Šiljakovca koji lepo peva, a živi u nekoj kolibici u šumi, po čemu je i dobio nadimak "Šumac". Svi zajedno iz ekipe se solidarisaše i kupiše mu harmoniku, tek toliko da ne ide praznih ruku na svirke.

Živorad Žika Marinković (1937 - 1999) je rođen u Grabovcu, odrastao u Šiljakovcu, a magistrirao na Ibarskoj magistrali. Tako kafanski, svadbarski i vašarski prekaljen krajem 60-ih snima svoje prve singlice za PGP i postaje jedan od vodećih pevača Dobrivoja Doce Ivankovića, pesnika, kompozitora i specijaliste za pevače sa Ibarske.

- Doca i Šumac su kao blizanci. Onako kako je Doca komponovao i pevušio te svoje pesme na harmonici, tako je Šumac pevao na pločama. Doduše, jedva je i Doca uspeo da ga ubedi da snimi tih nekoliko ploča, a za radio i televiziju nije hteo ni da čuje - priča Mića Teofilović.

- Imao je Doca i boljih pevača i velikih zvezda u svom jatu, ali Šumca je beskrajno voleo. Mnoge hitove koje je Doca podario popularnim pevačima prvo je isprobao je sa Šumcem u kafani.

Svojim neponovljivim pevanjem i šmekerajem mogao je da postane car šumadijske pesme. Koliko je voleo kafanu, toliko je prezirao snimanja i estradu.

- Znao sam da odsviram foršpil od svake Šumčeve pesme, zato me i oslovljavao sa doktore. Doduše, imao je Žika u svom okruženju i jednog istinskog doktora - doktora za štimung Prodana Jovanovića Pecinog. Pevao je lepo, svirao harmoniku "maksimu", proricao nam sudbinu bolje od Vange. Još se prepričava Prodanova uzrečica: "Blago meni sa mnom, teško meni bez mene."

- Koliko god pili i boemčili, stizali smo makar da odemo do kuće da se okupamo i promenimo odelo. I tako, sa svadbe u kafanu, iz kafane na svadbu. U stvari, Šumac je kafanu pretvarao u kuću. Stari veš je bacao u kontejner, a novu garderobu je kupovao od sledećeg bakšiša.

Diskografska karijera Žike Marinkovića Šumca trajala je od 1969. do 1988. godine. Snimio je 11 singlova i dva albuma sa desetinama malo skupljih pesama: "Ti si žena što nemir donosi", "Prolazi mi mladost u bolu i čežnji", "Greh na duši nosim", "Jedna suza na tvom licu", "Lepa vodeničarka", "Branka Piromanka", "Noć jesenja k'o godina duga", "Opet si kraj mene", "Ostariće srce u grudima", "Pruži ruku dok ti ruku pružam", "Ja ne žalim momkovanje", "Od ljubavi do ljubavi", "Ti na jednu, ja na drugu stranu", "Nemoj niko da te laže", "Ja žalim za tobom", "Zađe sunce naše davne sreće", "Rujna zoro, ne svanula skoro", "Živim život bez kajanja"...

Na albumu Miće Teofilovića iz 1988. godine snimio je Šumac i pesmu "Branka Piromnka", autobiografsku pesmu čuvenog violiniste Slavoljuba Piromnca.

- Branka Piromanka je bila seljačka lepotica i velika ljubav Slavoljuba Piromanca. Ta pesma se dugo pevala u kolubarskom kraju, i mnogo pre snimanja na ploči. Bilo je logično da tu pesmu snimi Mića Piromanac, Slavoljubov sin i izuzetan pevač, ali Slavoljub je insistirao da je snimi Šumac.

- Snimio sam je na mom koktel albumu (i to kao poslednju), a kasnije i na mojoj video kaseti. Na moju žalost, to je i jedini video zapis u kome se pojavljuje Žika Šumac. Uz "Branku Piromanku" sam ga ispratio na večni počinak u Leskovcu kod Stepojevca - kaže Mića Teofilović.

Žikino pevanje nije školsko i radijsko, nije čisto i prefinjeno. Ima tu i simpatičnih ukrasa, ima tu i "meketanja" na krajevima.

- Pevali smo u Erinom motelu neki doček. Dolazi Šumac, ne javlja se nikome i seda za sto u ćošku. Era uzima mikrofon da odobrovolji i Žiku i Docu, pa poče da peva "Prolazi mi mladost u bolu i čežnji" koju je upravo presnimio. Šumac sluša kako Era peva pesmu koju je on proslavio, a onda me zamoli: "Idi kod Erčića i kaži mu da sam te ja poslao da ga pitaš zašto mi upropasti pesmu - seća se Rade Gajić.

Šumac je bio istinski kralj kafana duž Ibarske magistrale, a ostavio je traga i u našim kafanama u Parizu.

- Zarađivao je na pesme i šarm, a trošio na žene i kockarnice. Era je zarađivao i kućio, a Šumac je trošio i više nego šro je zarađivao - naglašava Mića Teofilović.

- U kafani "Kod Ace Seljaka" u Parizu ukradu mu crnu harmoniku. Šumac ubrzo u Italiji kupi belu, dođe u moje selo na preslavu i donese mi tu čuvenu "belku" kojom se i dan-danas ponosim.

Ovaj neponovljivi kafanac i boem nastavio je po svome i posle infarkta. Onako stasit, guste kose, retkih brkova i ribljih očiju mamio je uzdahe i izvalačio poslednje pare.

- Žika Šumac je bio unikat narodne muzike i najveći boem sa Ibarske magistrale. Prošle su tolike godine, a mi ne čusmo ni sličan način pevanja ni sličnu boju glasa.

- Imao sam tu sreću da peva na mojoj svadbi u Vraniću, imao sam i tu privilegiju da vidim poslednje trzaje njegove boemije. Pevao je i pio nesmanjenim žestinom, uooredo i vinjak i lekove. Mi ga zamolimo da se suzdrži, a on će ti nama: "Neka pobedi ono što je jače" - završava Rade Gajić svoje sećanje na Šumca.

Legendarni Žika Šumac preminuo je 22. januara 1999. godine u kafani "Kod Ljubiše" u Vreocima. Izadahnuo je dok je pevao pesmu "Potraži me, ne bilo ti teško".

(Goran Milošević)