73. rođendan Cveleta Radovanovića: "U mom zavičaju sve peva lepše od čoveka, pa i ovce koje sam čuvao"

"Teško je kad si nekome ništa,

a on je tebi sve,

Preporučujemo

za radost ne znam otkad ti meni

reče ne volim te.

Pruži ruku na rastanku,

reci nešto lepo barem sada,

budi moja još večeras i više nikada.

Veruj u sunce i kad ne sija,

veruj u moje sne,

veruj u srce koje za tebe

dalo bi, dalo sve.

Jedina zvezdo od sunca

lepša bliži se oproštaj,

učini bar to što se može,

poljubac jedan mi daj."

(Buca Jovanović - Žika Rajković)

Pesma "Pruži ruku na rastanku" iz 1988. godine zapečatila je plodnu saradnju oca narodnjačkog sentiša Buce Jovanovića i njegovog najomiljenijeg pevača Cvetomira Cveleta Radovanovića.

- Sa ove istorijske distance mogu da kažem da je pesma "Pruži ruku na rastanku" pobedila sve moje pesme, pa i moj prvenac i prvi večiti hit "Vrati se ljubavi moja". Imao sam tu srećnu privilegiju da na mojoj prvoj ploči snimim jednu od Bucinih najpevanijih pesama - priča Cvele za Muzičku apotekur.

- Imao sam i najtužniju privilegiju da snimim i da ga objavim godinu dana posle Bucine smrti. Sećam se, onako na izdisaju i vidno oboleo, Buca mi je samo prošaptao: "Pevaj onako kako ti osećaš." Majstor Boba Spasojević, Bucin sestrić, fenomenalno je odsvirao ceo album. Na tom albumu je i Bucina posleddnja i prava autobiografska pesma "Sve je teklo burno kao reka".

Cvetomir Cvele Radovanović je iskonski Šumadinac, i genima i muzičkim izrazom.

- Rođen sam 18. januara 1951. godine u selu Dragolju ispod Rudnika. U tom božjem raju sve peva lepše od čoveka, pa i ovce koje sam čuvao. Ja ih zatvorim u neki obor, a one provale pa naprave štetu.

- Za to vreme ja osluškujem pesme sa radija, svadbe i vašara. Tako sam na jednom vašaru upoznao i mog idola Gvozdena Radičevića, smogao snage da mu priđem, zavolim njegove pesme, a kasnije i da ih pevušim uz harmoniku.

Saradnja Cveleta Radovanovića i Buce Jovanovića započela je 1976. godine, baš kada je Buca krenuo u potragu za nekim novim Šabanom i nekim novim idealnim tumačem svojih tugovanki.

- Bucina tetka je pratila sina u vojsku. Na tom ispraćaju pevao sam i ja sa ekipom muzikanata iz Aranđelovca. Ja pevam, a Buca se pita ko je ovaj. Pevao sam šumadijske i sevdalijske pesme, a kad sam počeo "Nisi došla kada sam te zvao" i "Dajte mi utjehu", samo mi je rekao 'nemoj ti to da pevaš'. Posle sam saznao da je to zato što se raskantao sa Šabanom.

- Čim smo se upoznali ostavio mi je adresu i telefon i pozvao da dođem po pesme. Probao me je uz harmoniku, snimili smo pesme na diktafon, tek toliko da ih uvežbam do snimanja u studiju. Onda sam upitao Bucu koliko će to da me košta, a on se vidno naljutio zbog tog pitanja. Rekao mi je tom prilikom da dobrim pevačima ne naplaćuje. Tako me Buca uveo u diskografiju, razoružao moj strah i oduševio kao čovek.

Cvele je i stilski profilisan pevač, idealan tumač Bucine tihe sete, specijalista za Šumadiju i sevdah. Sve što je snimio na pločama (tri singla, dva LP-ija, ukupno 23 pesme) komponovao je Buca Jovanović.

- Pamtim svaki detalj iz našeg druženja i saradnje. Buca raspiše note za ritam sekciju i gudače, odredi im intonaciju, i tu na licu mesta napravi foršpil. Sve što sam snimao sa Bucom, snimao sam iz prve. Iako ga bije glas da je bio lenj za foršpile, Bucini foršpili zvuče dvadesetak godina ispred svog vremena.

- Kad smo snimili pesmu "Tužna su zelena polja", požurih da je odnesem na Radio Šumadiju, da se pohvalim aranžmanom sa štrajh violinama i flautama. A onda mi je moj prijatelj i legendarni voditelj Dobrivoje Marinski preneo reakciju slušalaca: "Pa ovo je kao da se stanice nešaju."

Snimio je Cvele i dva albuma sa izvornim pesmama uz Narodni orkestar pod upravom maestra Ljubiše Pavkovića. Dvadesetak trajnih snimaka za arhivu Radio Beograda preporučili su Cveleta i za status estradnog umetnika, i to kad je uveliko zakoračio u osmu deceniju života.

- Verovatno je i to uticalo da dobijem staus estradnog umetnika. Doduše, tek u sedamdesettrećoj, po sistemu: "Mene ako se sete - sete, a ako se ne sete - nikom ništa!" U svakom slučaju, hvala kolegama iz našeg estradnog udruženja što su primetili i moj trag.

- Snimao sam sa najboljim majstorima, znam gde mi je mesto na estradi, pa se zato i ne pojavljujem u emisijama koje brukaju pravu narodnu muziku. Odbio sam učešće u Grandovim emisijama, razočaram se kad vidim kako i najveće legende izigravaju budale zarad rejtinga.

(Goran Milošević)