Bila je kraljica narodnih veselja i vrednija od svojih pesama: 13 godina od smrti Vere Nešić

"Ja sam te volela,

ti si me lagao,

Preporučujemo

suza je ostala,

tugu si doneo.

Vremena se menjaju,

uspomene ostaju,

a gde smo ja i ti,

a gde smo ja i ti.

Ja sam te čuvala,

tebe sam želela,

druga te ukarala,

bio si nevera.

Ja sam te tražila,

pisma ti pisala,

druga te ljubila,

a ja sam plakala."

(Dragan Aleksandrić - Miodrag Ž. Ilić)

Ova pesma ima sve što treba za hit - pamtljive stihove u dva i po minuta, lirski šesterac Miodraga Ž. Ilića upakovan u pitku dvojčicu Dragana Aleksandrića. Bio je to malen zalogaj za glasovne mogućnosti Vere Nešić (1959 - 2011), a tako golem hit.

- Vera je dragulj kakav se retko rađa. Izuzetno muzikalna, bogomdana za šumadijsku pesmu. U studio je zakoračila kao već stilski i repertoarski profilisan pevač. Komponovao sam joj tri albuma, mnogo dobrih pesama različitog ritma. Ipak, Vera Nešić je zakon za dvojku - ističe legendarni hitmejker Dragan Aleksandrić.

Verina muzikalnost je eksplodirala na školskim priredbama u rodnom Kragujevcu. Počela je da pevuši još u osnovnoj školi, a kad nije pevala igrala je fudbal. Da se nije latila mikrofona, možda bi bila vrhunski golman. Rano se udala za kolegu Mikija bubnjara, počela da nastupa po kafanama i hotelima, da izvodi programsku muziku - romanse, šlagere, starogradske pesme.

- Uoči jednog koncerta, na tonakoj probi, Vera je sasvim neobavezno počela da peva "Zajdi, zajdi". Znao sam da "ubija" Šumadiju, ali sam bio zatečen da tako jednu zahtevnu pesmu želi da peva na koncertu, i to u prisustvu pokojnog Tošeta Proeskog. Naravno, Tošetu je prepustila "Zajdi, zajdi", rutinski otpevušila nešto iz svog faha, a sve nas oduševila kao i nebrojano puta - kaže maestro Ljubiša Pavković.

Diskografska karijera Vere Nešić počela je 1987. godine albumom i vodećom pesmom "Dva sanjara, dva drugara". Vera je prosto "okadila" lirski deseterac Mile Janković upakovan u modernu baladicu Predraga Negovanovića. I publici i kritici beše jasno - narodna muzika je dobila vatrenu crnku retke emocije.

- Oduševljena sam kako je Vera donela ovu pesmu - sanjalački, sugestivno, emotivno, maksimalno u duhu melodije i poruke teksta. Verin prvenac nije veliki hit, možda i zato što je sve manje sanjara u muško-ženskim odnosima. Ova pesma nije prošla na prvu, za ovakve pesme uvek ima vremena - kaže Mila Janković, tekstopisac prve Verine pesme.

Tokom dvadesetegodišnje diskografske karijere (1987 - 2006) snimila je desetak albuma sa nekoliko večitih hitova i pesama sa snagom evergrina: "Dva sanjara, dva drugara", "A gde smo ja i ti", "Čarapanka", "Zaspala je Šumadija", "Oj, Srnijo, sele moja mila" (u duetu sa Zoranom Jovanovićem), "Bez tebe jutro ne sviće", "Hrabrim srce, preboleću", "Subota veče", "Ti si bio drugačiji", "Smejala se il' plakala", "Gladio mi gladiole", "Kažite mu zore bele", "Nano, nano, umirem lagano", "Potražićeš opet mene"...

Na pločama je snimala i najmodernije pesme (baladice, rumbice, grekose, orijentale), a na veseljima je doktorirala na dvojkama. Pevala je prateće vokale na albumima Cece Ražnatović, Miroslava Ilića, Miloša Bojanića, Snežane Savić i mnogih drugih estradnih zvezda.

Verine pesme potpisuju najveći hitmejkeri i šefovi ansambala: Dragan Aleksandrić, Predrag Negovanović, Miša Mijatović, Novica Urošević, Mirko Glišić, Steva Simeunović, Zlaja Timotić, Zoran Matić, Draško Savić, Slobodan Betulić Betula...

Pevala je kristalno čistim glasom neslućenih dubina i visina, potpuno se predajući publici i pesmi. Verine ture nisu imale kraja, kolege je titulisaše "kraljicom dvojke i šatre". Vera Nešić je bila daleko vrednija od pesama koje je snimila.

Ova vatrena crnka za svog kratkog veka i munjevite diskografske karijere nije napravila nijedan skandal. Gotovo da se i nije pojavljivala u medijima, a ostavila je velikog traga u pamćenju naroda. Zaprepastio sam se kada sam saznao da je na koncerte i snimanja dolazila pravo sa hemoterapije. I kad je bila najbolesnija pevala je na humanitarnim koncertima.

Preminula je 10. januara 2011. godine u Finiksu u Arizoni.

(Goran Milošević)