Od tipično ženske do safetovske, od arhivske do tezgaroške: Kako su Omer i Safet oživeli pesmu "Moj dilbere"

"Moj dilbere kud se šećeš,

aj, što i mene ne povedeš.

Preporučujemo

Što te volim,

ah, što te ljubim,

aman, aman,

aman bože moj.

Povedi me u čaršiju,

aj, pa me prodaj bazardžanu.

Uzmi za me oku zlata,

aj, pa pozlati dvoru vrata."

(narodna - obrada Omer Pobrić)

Pesma "Moj dilbere kud se šećeš" prošla je put od ambijentalne sevdalinke uz saz i šargiju preko zaboravljenog trajnog snimka za radio arhivu do jedne od neizbežnih tezgaroških pesama i antologije narodne muzike.

- Znali smo mnogo arhivskih verzija ove prelepe pesme, ali smo krajem 80-ih osetili potrebu da tradicionalnom sevdahu udahnemo nešto novo i u orkestraciji i u aranžmanu - govorio je Omer Pobrić, najverniji Safetov harmonikaš i šef čuvenog ansambla.

- Kada sam 70-ih godina dvadesetog veka osnovao svoj ansambl sa elektronikom i klavijaturama u aranžmanima sevdalinki, upitaše me i starije i mlađe kolege da li sam normalan. Čuj, sevdah uz elektroniku!!! Ispostavilo se da sam iskoračio makar deceniju unapred. Kasnije sam osnovao i studio "Omega" u kome su snimali i oni koji su me mrsko gledali i ogovarali.

1988. godine Safet Isović je snimio svoj najluksuzniji album za produkciju Diskoton. Bila je to "duplerica" sa obradama 16 pesama snimljenih u studiju i muzičkoj režiji Omera Pobrića. I pesma "Moj dilbere" dobila je potpuno novo aranžmansko ruho. Dobila je i kratak i pamtljiv refren, dobila je i ono čuveno Safetovo - "ah"!

- Safet je snimio pet studijskih albuma sa mojim ansamblom i u mom studiju. Mislim da smo uspeli da živnemo desetine starih sevdalinki, da ih približimo nekim novim klincima - govorio je Omer Pobrić (1945 - 2010).

- I taj "Dilber" i svaka sevdalinka putuje kroz prostor i vreme, ne može ostati samo u Bosni i izvoditi se iza zamandaljenih vrata uz saz i šargiju. Mnoge od tih pesama danas se mnogo više slušaju u našem komšiluku nego u Bosni. Hvala bogu, te naše sevdalinke slušaju se u celom svetu kao muzički DNK svih Bosanaca.

Pesmu "Moj dilbere kud se šećeš" snimilo je i pre Safeta desetine legendi narodne muzike, i to sa originalnim refrenom još iz turskog doba "seni sendum, bir-efendum, aman, aman, aman jarabi." Ovu izrazito žensku pesmu snimale su i: Sofka Nikolić (još 1928. godine na "kamenoj ploči" na 78 obrtaja) uz orkestar Paje Nikolića, Danica Obrenić uz Narodni orkestar pod upravom Đorđa Karaklajića, Nada Mamula uz solo harmoniku Darka Lukača i uz Narodni orkestar Radio Beograda i Radio Sarajeva, Silvana Armenulić uz Narodni ansambl pod uoravom Miodraga Jašarevića, Jasna Kočijašević uz ansambl Dragana Aleksandrića, Vasilija Radojčić uz ansambl Dušana Radetića, Vera Ivković uz ansambl Radojke Živković, Nada Obrić uz ansambl Omera Pobrića. "Moj dilbere kud se šećeš" snimljena je 1977. godine u rok verziji na singlu grupe "Divlje jagode".

- Dvaput sam snimila pesmu "Moj dilbere kud se šećeš". Prvi put na singlici uz ansambl i aranžman Dragana Aleksandrića, a drugi put na mom najnovijem CD-u uz ansambl Ace Sofronijevića i aranžman mog sina Miloša. I jednu i drugu verziju snimila sam bez refrena - kaže diva narodne muzike Jasna Kočijašević.

- Imala sam privilegiju i čast da pevam sa Safetom. U jednom periodu karijere imali smo istog menadžera, tako da smo nastupili na desetinama zajedničkih turneja i koncerata. Sa uživanjem sam slušala i upijala njegov scenski nastup. Bio je neviđen imrovizator, svaki put drugačiji i sve bolji. Kad onako oštro drmne glavom, pa kad se isprsi. Nije čudo što ja baš on živnuo "Dilbera".

Još početkom 70-ih Safet je iznenadio i publiku i kolege kad je snimio onu tipično žensku pesmu: "Nemoj za mnom ne luduj, jer ja sam Ciganka... Ciganka sam lepa, vitka kao bor..." Dvasesetak godina kasnije narod je poverovao Safetu i kad je zakovao pesmu "Moj dilbere", još jednu pesmu sa izrazito ženskim tekstom.

Pesma "Moj dilbere kud se šećeš" ušla je i u RTS-ov serijal "60 najlepših pesama" u izvođenju Nede Ukraden, a u 21. veku izdvajaju se i interpretacije Amire Medunjanin, Esme Redžepove, Merime Njegomir...

(Goran Milošević)