10 godina od smrti Blagoja Košanina: Priča o ključevima koji više nikad ništa neće otključavati

"Da li si mi verovala ženo jedina,

da li si mi verovala,

Preporučujemo

da l' si praštala,

kad sam tebi dolazio mrtav umoran,

da li si mi verovala da sam bio sam.

Kafana je moja sudbina,

ona me je sebi uzela,

kafana je moja istina,

ženo jedina.

Lutao sam godinama, sreću tražio,

lutao sam godinama dok sam shvatio,

da na ovom belom svetu nema milosti,

da bez tebe dušo moja nema radosti.

Možeš li mi oprostiti ženo jedina,

možeš li mi oprostiti što si patila,

što te suza na jastuku jutrom budila,

što te noću mesto mene tama grlila."

(Blagoje Košanin)

- Da, baš je tako, kafana je moja sudbina, i moja i Tomina. I kad je bio najbolesniji, Toma nije mogao bez kafane. I kad je mokrio krv, Toma nije mogao bez pića. Govorio mi je kako mu je dosta velikih koncerata i da više voli da peva pred stotinak gostiju u kafani.

- Maštao je da otvori sboju kafanu i da peva kad mu se hoće. Govorio mi je: "Bale, ajmo još po jednu, ko zna da l' ćemo se više videti" - pričao je Blagoje Košanin u radio izdanju Muzičke apoteke.

Blagoje Košanin je komponovao i pesmu "Odlazi, odlazi", prvi narodnjački hit Tome Zdravkovića. Pesma je na Ilidžanskom festivalu 1969. godine osvojila drugu nagradu publike i vinula Tomu u jugislovensku zvezdu.

- Izgleda da sam prvi uspeo da ubedim Tomu da se prešalta u narodnjake. Toma je počeo sa zabavnjacima, pevušio je i neke svoje pesmice sa mirisom Španije, zbog čega ga je Buca Jovanović prozvao "Španac".

- Toma je bio čovek kome smo svi verovali, šta god da peva, a ja nikad neću poverovati da je Toma umro - izjavio je Blagoje Košanin na obeležavanju godišnjice Ilidžanskog festivala.

Blagoje Košanin je jedan od najpismenijih narodnjačkih kompozitora. Rođen je 8. januara 1940. u Gazivodama. Posle završene Sednje muzičke škole u Prizrenu upisuje Muzičku akademiju u Sarajevu. Sa muzičkim talentima iz cele Juge vredno je učio i još vrednije svirao po sarajevskim kafanama i igrankama. Sredinom 60-ih postaje jedan od pokretača i udarnih kompozitora Ilidžanskog festivala.

Juga je dobila autentičnog autora koji je na temeljima ovdašnjeg folklora stvarao neki novi sevdah i pesme sa šlagerskim prizvukom. Impresivan je spisak Košaninovih besmrtnih pesama: "Dugo te, dugo, očekujem", "Čuvaj me, čuvaj me", "Oj, ljubavi moja prošla", "Suze teku same" (Nada Obrić), "Odlazi, odlazi", "Pukla žica na gitari", "Kafana je moja sudbina" (Toma), "Bez ljubavi sve je pusto" (Nedeljko Bilkić), "Bez tebe je gorko vino" (Duško Kuliš), "Baš mi se ne da" (Milan Babić), "Cele noći pijem druže" (Miroslav Ilić, Lale Petrović), "Plakala si sinoć" (Meho Puzić), "Sad mi trebaš više nego ikad" (Rizo Hamidović), "Proklet da je život cijeli" (Muhamed Mujkanović), "Ja te volim od života više" (Hamid Ragipović Besko), "Sve je samo varka" (Nedžad), "Sa tugom prolaze dani" (Beba Selimović), "Ostavite tugu moju" (Silvana), "Ne pričaj priče" (Slobodan Lalić)...

- Blagoje je redak kompozitor narodne muzike koji je imao i akademsko znanje i osećaj za hit. Snimili smo desetak albuma, prodali milione ploče, komponovao mi je 40-ak pesama, desetak večitih hitova.

- Imala sam sreću da moj najplodniji kompozitor bude i retko dobar čovek. Blagoja sam upoznala u predstavništvu Jugotona u Sarajevu. Bio je beskarajno veliki umetnik, a tako skroman čovek, miran kao bubica. S druge strane, ja sam pravi džambas, pa sam nekako stalno imala potrebu da ga štitim - kaže Nada Obrić.

Kako se raspadala Juga, tako se raspadao i Blagojev život. Potresnu sudbinu izbeglice ispričao je 2008. godine u mikrofon Muzičke apoteke na obeležavanju 45 godina "Ilidže".

- Prvo me proteraše 1991. godine iz mog Sarajeva, pa pobegoh u Prištinu. A onda me 1999. godine proteraše i iz moje Prištine, pa se vratih u Zubin Potok. U Sarajevu sam imao stan, auto, kancelariju, ugled, posao, porodicu, prijatelje, komšije... Izvukoh samo ikonu i kandilo, poneh svoje pesme i ključeve od kola, stana, ormara, ladice.

- Komšije su imale ključ od moga stana, a ja ključeve od njihovih stanova, pa kad neko ode da ima ko da obiđe i pripazi. Sad, umesto brojanice, prebiram po ključevima koji nikad više ništa neće otključavati.

Tako je pričao Blagoje Košanin, profesor muzike, jedan od najsvestranijih narodnjačkih hitmejkera, muzički urednik Jugotona, dugogodišnji direktor Muzičke produkcije Radio-televizije Priština, počasni građanin Zubinog Potoka. Preminuo je 24. novembra 2013.

(Goran Milošević)