Pesnik Grada Jovanović o hitovima za Šabana i ostale velikane: "Rođen sam da budem slavuj od čoveka"

"Jedna žena noćas na jastuku mekom,

raspletene kose lepši života sanja,

Preporučujemo

delila bi ljubav sa jednim čovekom,

ali senka tuge sreću joj zaklanja.

Jedna žena sreće željna,

živi sama bez ljubavi,

nit' voljena, nit' ljubljena,

sama vene k'o cvet plavi.

Rasute niz grudi mirišu joj kose,

rascvetala mladost budi želje njene,

al' poneka suza beli jastuk kvasi,

što niko ne ljubi to lice joj sneno.

Za nju život teče čekajući nekog,

danima se nada svom princu iz bajke.

Otkad sam je sreo ne žudim za drugom,

ona mora biti snaja moje majke."

(Aca Stepić - Gradimir Jovanović)

- Imao sam nebesku čast da Šaban snimi moju pesmu "Jedna žena sreće željna", i to na čuvenom albumu sa vodećom pesmom "Dođi da ostarimo zajedno" na kome je svaka pesma postala večita - kaže pesnik Gradimir Grada Jovanović.

- Imao sam sreću da pišem pesme za hitmejkera Acu Stepića koji je tih godina sarađivao i sa Šabanom. Tako se i moja pesma našla na najkomercijalnijem albumu kralja narodne muzike. Tako sam i ja stavio krunu na onu Šabanovu.

Gradimir Grada Jovanović je rođen 23. novembra 1952. u selu Lipovac, nedaleko od manastira Vraćevšnica, u okruženju koje bi poželeo svaki čovek na ovoj planeti.

- Moj otac i moja majka spojili si živote na jedan neverovatan način. Moj deda i moja baba nisu roditelji mojih roditelja. Imali su dva sina blizanca koji su nestali u plamenu jedne čobanske vatre. Da bi ublažili tragediju, moja baba i moj deda su poćerčili i posinili moju majku i mog oca. Moju majku su kao nedonošče našli u jednoj ostavljenoj korpi, kao od Boga poslatu i kao naknadu za tragediju. Kad je trebalo da se uda, doveli su joj u kuću mladoženju, štalara iz zemljoradničke zadruge, mog oca.

- Rođen sam u pukoj sirotinji, a u blagostanju duha i čistoti duše. Ta kuća u kojoj sam rođen, to je moj zamak i na nebu i na zemlji. Taj duh, tu lepotu, tu čistotu, pretočio sam u svoj život i u svoje pesme. Mom ocu sam posvetio stihove "otac mi je zdrava duha, on za život ima sluha" koju je na Vukasovu melodiju snimio Radiša Urošević.

Grada je čovek satkan od pesme. I u svakodnevnom razgovoru sa svojim bližnjim često zna da prospe bujicu stihova.

- Ne kaže se džaba da pesma diže iz mrtvih. Još se sećam jednih zadušnica sa mojim ocem: kad svakom pokojniku popiju za dušu, sastanu se na groblju i zapevaju. Eto šta je moć pesme! Nisu oni tim činom povredili nijednog pokojnika, bila je to pesma u slavu naše vere i besmrtnog života.

- Opijen lepotom mog rodnog kraja i snagom naše epske poezije, osetio sam potrebu da prve stihove pokažem mom slavnom zemljaku i pesniku iz Donje Crnuće. U zakrpljenim pantalonama i džemperiću pokucao sam na vrata Dobrici Eriću. Pogledao je moje stihove i rekao: "Sinko, ti si jedna neispeglana čoja iz koje će jednog dana izlaziti svila i kadifa."

Grada Jovanović je istinski pesnik i neizvikan tekstopisac. Gradine snimljene pesme su mnogo više od rimovanih stihova, neke su dostojne i najprobirljivjje zbirke ljubavne poezije: "Brzo prođe naša sreća", "Kome li se sreća smeje" (Savo Radusinović), "Hoću susret u četiri oka", "Nikada ti oprostiti neću" (Ljuba Aličić), "Ja i tata k'o dva brata", "Selo moje moja dedovino" (Radiša Urošević), "Tuguj, tuguj ostavljena ženo", "Pođi sa mnom il' ostani s njom" (Vesna Zmijanac), "Želela si dva prstena", "Reci majci da se rastajemo" (Asim Brkan), "Jedna žena sreće željna" (Šaban Šaulić), "Ispijam času sreće" (Šerif Konjević), "Dao sam ti cvet mladosti" (Milenko Živković), "Jedno nas sunce grejalo dugo" (Sneža Đurišić), "Kune nana mene i dragana" ("Jeličanke), "Hej, poštaru" (Živko Savić), "Vodenice, golubice bela" (Betula), "Srce moje stražar nije" (Sloba Živanović)...

- Pisao sam pesme za najveće zvezde, nekima sam napisao prve pesme, a nekima i najveće hitove. Pisao sam i za moje Šumadince i za sevdalije i za braću Cigane, za te najveselije ljude na svetu. Još se sećam tog blaženog osmeha na licu Ljube Aličića kada mu je Aca Stepić pokazao pesmu "Hoću susret u četiri oka" koju je Milanče odbio.

- Najviše sam sarađivao sa kompozitorom Acom Stepićem. Osetili smo da smo srodne duše, da smo se našli i temperamentom i karakterom. Aca je bio ne samo veliki kompozitor i šef orkestra, nego i gospodin koji nije znao da povisi ton, koji i kad priča kao da se umiljava.

Napisao je Grada mnogo više nego što je snimio. Napisao je i pesmu "Rođen sam da pevam" u spomen i čast Šabana Šaulića.

"Često sanjam Šabačku mahalu,

stare klupe i lipe u cvetu,

i korice hleba na astalu

od kojih sam krenuo po svetu.

Rođen sam da pevam celog svoga veka,

rođen sam da budem slavuj od čoveka.

Kao melem stižu zvuci pesme moje

i bolesnog dižu iz postelje svoje.

Osta krčma tamo gde je bila

u kojoj sam pevao k'o dete,

dok su vino mokra braća pila,

krenuh s pesmom stazama planete.

Jednog dana neće biti mene,

al' će zvezde fenjere da pale.

I kafane biće otvorene

gde će mnogi pesmom da me žale."

(Goran Milošević)