Tri godine od smrti Kiće Slabinca: Anđa Govedarović o prvom bećaru Slavonije

"Hej, bećari i bekrije,

gde je vino da se pije,

Preporučujemo

gde su cure, gde su snaše

da natoče prazne čaše.

I, ju, nemoj mala da čuju,

da ne sazna tvoja mati

da si meni rekla dati

tri dukata ispod vrata.

Šorom šajke,

ja sam bećar jedini u majke.

Ne zna bećar ni za kakve muke

dok mu cure peglaju jastuke.

Hej, bećari i bekrije

iz te ravne Slavonije,

o moj šore ušoreni

neće bećar da se ženi.

Na šporetu prigorelo ulje

dok mi cura peglala košulje.

Cure ljubim, zadirkujem snaše,

samo one koje se ne plaše."

(narodna)

- Kruno, došli su gosti, 'ajde nešto zapevaj! I tako, otkad znam za sebe znam i za pesmu. Zapravo, ja pevam otkad sam progovorio. Moja mama je bila muzikalna, moj ujak je bio poznati tamburaš i pokazao mi prve akorde. Majka me je još pre prvog razreda osnovne škole upisala na balet, kasnije sam postao član dečjeg pozorišta, pevao u operetama - pričao je legendarni Kićo Slabinac.

- Danas me kritikuju neki ozbiljni muzičari, kažu da pevam neke pesme koje svaki pijanac na svakom ćošku može zapevati. U stvari, ima neke istine u tome. Sve te bećarske pesme uz tamburaše su uglavnom pesmičci, retko se nađe neka zahtevna.

Krunoslav Kićo Slabinac je muzički vunderkind iz Osijeka, pevač briljantne karijere. Već posle prve ploče iz 1969. godine zapalio je Jugu i rasejanje sa pesmom "Plavuša". Samo tri godine kasnije odužio se svim crnkama tom čuvenom "Divnim crnom ženom". Za samo dve godine snimio je desetak singlica, zastupao Jugu na Evrovizijskom festivalu sa pesmom "Tvoj dečak je tužan". Snimao je uporedo i šlagere i bećarce.

- Nastupali smo nekoliko godina širom Evrope na manifestaciji "Zvuci rodnog kraja" u organizaciji RTV Zagreb. Predstavljala sam Srbiju, sva u narodnoj nošnji, sa kikama i cvetom na vratu, šiljkanima i vezenom keceljom - priča Anđa Govedarović, prva dama vojvođanske pesme.

- Kad me je videla legendarna komičarka Nela Eržišnik, samo mi je dobacila: "Anđo, treba da se udaš za nekog kralja." U publici nije bilo kralja, ali je bilo nacionalista svih boja.

Kićo i Anđa, slavonski i sremski tamburaši, masni i bezobrazni bećarci - bio je to melem na gastarbajtesrke muke miliona Jugovića.

- Kićo je otvarao koncerte sa svojim slavonskim tamburašima, čuvenim "Bećarima", a kasnije je pevao i svoje nezaboravne šlagere. Naravno, uvek je bilo i nacionalista koji su kvarili to naše muzičko "bratstvo i jednisntvo".

- Posle jednog nastupa, vidno iznerviran zbog nacionalističkog dobacivanja, prišao mi je i rekao: "Čuj stara, ne sme ništa da ti fali dok sam ja ovde." A ja, hladna kao špricer, izađem na binu, zapalim publiku, pa kažem Kići: "Izgleda da su tvoji svi napolju, a moji su svi unutra." Od svega smo pravili šalu, bili smo kao brat i sestra.

Znao je Kićo i da rasplače publiku, da zajeca do grča, da prosipa viceve, podvriskuje uz tamburaše i vesele snaše.

-Kićo je bio lafčina i ljudina, rasni Slavonac, veseljak i bećar. Dugo je momkovao, voleo je društvo i kafane, kasno se oženio. Imao je oči pravog zavodnika i pijanca. Kad je snimio "Zbog jedne divne crne žene", zavoleli su ga i najokoreliji narodnjaci. Pitala sam ga čija je to pesma i ko mu je napisao tako lepu pesmu. Rekao mi je da je to njegova pesma i da je posvećena jednoj našoj crnki koja je živela u Americi.

Pored stotina snimljenih zabavnjaka, snimio je Kićo i desetine narodnjaka, tih veselih slavonskih bećaraca i starih tamburaških pesama kojima je dao svoj pečat i štim: "Tandora", "Hej, bećari", "Svekrva", "Čiča peče rakiju", "Gori lampa nasred Vinkovaca", "Golubice bela", "Svatovac", "Ovim šorom jagodo", "Škripi đeram", "Zora rudi, dan se bijeli", "Digni Kajo kraj od šlingeraja", "Seoska sam lola"...

- Svi ti bećarci ne bi bili toliko popularni bez Kićinih doskočica i fazona. "Vraćam se kući pijan, a na plotu petao kukuriče. Izvadim par kuna iz džepa, bacim petlu i kažem: Niko Kići nije pevao džabe, pa nećeš ni ti" - sipao je Kićo kao iz rukava.

- Naše zadnje druženje bilo je u Subotici, uoči raspada Juge, u restoranu "Bačvanka". I kad se zaratilo, i kad su na ovim prostorima stvotene nove države, između Kiće i mene nije bilo granice. Volela sam da ga slušam, volela sam da ga gledam u njegovoj omiljenoj crvenoj košulji sa dugim kragnama koju sam mu toliko puta ispeglala na turnejama.

Krunoslav Kićo Slabinac preminuo je 13. novembra 2020. Ostalo je sećanje na "Plavušu" i "Crnku", na njegove "Bećare" pod umetnučkim rukovodstvom Antuna Nikolića Tuce, na autentičnog Slavonca sa podignutim obrvama i spuštenim šeširom.

(Goran Milošević)