Na današnji dan je rođen Buca Jovanović: Guncati kao rana i inspiracija

"Otac je prodao kuću,

baštu i bagremar beli,

Preporučujemo

a ja sam plakao dok sam gledao

kako se moje detinjstvo seli.

Da li još cvetaš rumena ružo,

da li još grožđe pred kućom zri,

da li žalite drugovi stari

što više nismo zajedno mi.

Ponekad za praznik dođem,

srce mi tad bije jače,

rado se sećam detinjstva

moga i prve lopte krpenjače.

Stojim pred starom kućom

i vidim oblake sive,

kako je meni to niko ne zna,

u mojoj kući sad drugi žive."

(Buca Jovanović - Rade Vučković)

- I danas se naježim kad čujem ovu pesmu. Zamisli kad se u jednoj pesmi udruže Bucin svemirski aranžman, orkestar od 20-ak ljudi (harmonike, violine, flaute, oboe, plus hor), stihovi Radeta Vučkovića, a ja dobijem tu privilegiju da pevam autobiografsku ispovest Buce Jovanovića. Sećam se, nekoliko puta sam prekidao snimanje, nisam znao gde se nalazim - pričao je Zoran Kaleziću Muzičkoj apoteci.

- Žao mi je što sam sa Bucom snimio samo jedan album, nekoliko godina pred njegov odlazak. Da se Buca ranije muzički opismenio, ne znam gde bi mu bio kraj. Doduše, i ovako mu kraja nema.

Na Svetu Petku, 27. oktobra 1931. godine, u Guncatima kraj Barajeva, rođen je otac narodnjačkog sentiša Budimir Buca Jovanović.

- Buca se i kao dete razlikovao od svojih vršnjaka. Imao je izrazito belu kosu i beo ten, zbog čega su ga vršnjaci prozvali "Janoš". Imao je i krhku građu, pa su ga roditelji poštedeli uobičajenih poljoprivrednih radova. Dok se Buca igrao i svirao na harmonici, oni su morali da čiste štale i čuvaju krave. Tako je Buca mnogo pre ljubavi osetio šta je to mržnja i ljubomora - kaže gospodin Miloš Jovanović, sin slavnog Buce.

- Otac Milorad mu je pokazivao prve pesmice na staroj "diatonki"sa tri reda. I, kako mu nešto pokaže, ovaj to odmah ponovi. Kad je Milorad primtio da mu sin svira bolje nego on, pomislio je da "tu nisu čista posla". I tako, Buca počinje već od šeste godine ozbiljno da vežba na očevoj harmonici, kasnije i kod ozbiljnih majstora - Stevice Stankovića, Ilije Spasojevića, Ilije Gavrilovića Džonija.

Komponovao je Buca i zavičajne i vojničke i svadbarske pesme, ali postoji jedna tema od koje se nije odvajao - ljubav koje nema više.

- I ja sam neke Bucine tajne saznao jako kasno, i to u njegovim poslednjim danima. Nismo ni stigli da se čestito ispričamo i otvorimo jedan drugome. Buca je otišao u 56-oj, ja sam već sada za desetak godina nadživeo svog oca. Čim je saznao da mu nema spasa i da mu je ostalo maksimum dva meseca, želja mu je bila da budemo zajedno od jutra do mraka i da ga provozam pored nekih dragih mesta.

- Tek u Bucinim poslednjim danima saznao sam koliko je izranjavan, i to od najbližih, kako je prošao sa prvom ženom, kako je prošao sa drugom ženom, kako je patio sa bračnim a kako sa vanbračnim ljubavima, ko su mu pravi a ko su mu lažni prijatelji. I kao nož u srce, bila je tu i rečenica njegovog oca koja ga je najviše razdirala: "Prodao sam kuću i imanje u Guncatima zbog te tvoje karijere."

Opevao je Buca svoj rodni dom i Guncate u još nekoliko antologijskih pesama ("Raširi ruke, o majko stara", "Kako si majko, kako si oče", "Kako je lepo u mom kraju", "U svakom uglu ostavih tugu"), jedno kolo je nazvao upravo "Guncatsko". I kad se preselio u Beograd i kad je postao ugledan kompozitor, Buca nije prestao da pati za rodnom kućom.

- U Guncatima nema ni sokaka koji nosi Bucino ime a, primera radi, u Štokholmu ima "Klub Buce Jovanovića". Izgleda da moje komšije iz Guncata i Barajeva nisu svesne Bucine veličine, a ljudi na nekim dalekim meridijanima čuvaju Bucine pesme, slike, postere, omote ploča - ističe gospodin Miloš Jovanović.

(Goran Milošević)