Tako je zakivala Nada Mamula: "Pevala sam sa puno emocija i za malo para"

Bila je u mnogo čemu prva: prva rođena Beograđanka koja je postala ikona bosanskog sevdaha, prva žena koja je zapevala na Ilidžanskom festivalu, prvi pevač legendarnog harmonikaša Jovice Petkovića.

Preporučujemo

"Razbolje se srce moje

jer ga mnogi jadi more,

što ga patnja više svija,

pjesma mi je još milija.

Mislio sam svi su dani

kao vihor prohujali,

sve je prošlo kao sjena,

ostade mi uspomena.

Voljela me moja mila

i ona me ostavila,

ne gledam joj lice bijelo,

srce mi je obolelo."

(Jovica Petković)

- Kada mi je Jovica prvi put pokazao pesmu "Razbole se srce moje", bila sam ubeđena da je to neka stara izvorna pesma koju je izbunario u arhivi radija. A onda je usledio još veći šok kada saznah da je Jovica rođeni Smederevac i da je pesmu sam napisao i komponovao - pričala je Nada Mamula u radio emisiji "Sabor" Studija B.

- Jovica je moja generacija, moj muzički otac i moj prvi kompozitor. Ja sam toliko vezana za Bosnu, sevdah i izvornu muziku, da nisam ni pomišljala da snimam neke nove pesme. A onda sam upoznala Jovicu...

Nada Mamula je rođena 1927. godine u Beogradu, u Šumadijskoj ulici kod Karađorđevog parka. U Beogradu je završila Osnovnu školu "Filip Višnjić" na Đermu i "Petu žensku gimnaziju" u Vojvode Dragomira.

- U Beogradu sam zavolela i sevdah. Na putu od kuće do škole zastajkivala sam pored kafane sa baštom i slušala Vuku Šeherović. Beograd je i pre Drugog svetskog rata bio otvoren grad za sve muzičke uticaje, a sevdah je bio idealna muzika za to doba kad se živelo skromno i otmeno. Kad sam počela da slušam radio, poželela sam da jednog dana i ja postanem radio pevač. Odmah posle oslobođenja položila sam audiciju kod čuvenog Carevca.

- Pevala sam dve jutarnje emisije uz Carevčevu violinu i harmoniku Voje Trifunovića. Nije bilo lako stati ispred Carevca i pevati emisiju koja ide uživo. Carevac je zaista bio car za narodnu muziku tog doba, pred njim sam uvek nastupala sa najvećim strahopoštovanjem. Sa Carevcem sam snimila i ploču sa vodećom pesmom "Kolika je Jahorina planina" i postigla jugoslovensku popularnost.

Posle udaje za Nikolu Mamulu prelazi u Sarajevo. 1951. godine polaže audiciju, postaje solista i ikona Radio Sarajeva.

- Ušla sam u Radio Sarajevo sa puno ljubavi i sa skromnim repertoarom sevdalinki. Na audiciji sam pevala ono što sam najbolje znala: "Gde si dušo, gde si rano", "Jedva čekam da nedelja dođe", "Sitna kiša rosila".

- Kasnije, u kontaktu sa kolegama, naučila sam i ostale pesme i uvrstila ih u svoj repertoar. Priznajem, krala sam od starijih kolega te ukrase, varijacije, prelaze. Kad je sevdah u pitanju, bogami, tu ima šta da se ukrade jer ima šta da se otpeva.

I najstarije bosanske sevdalije priznaše: retko koji mzškarac je sa takvim žarom i avazom pevao te prelepe i zahtevne stare i nove sevdalinke: "Omer beže", "Ah, meraka u večeri rane", "U đul bašči", "Niz polje idu babo sejmeni", "Bosno moja", "Kolika je Jahorina planina", "Devojka sokolu zulum učinila", "Srdo moja", "Mujo kuje", "Negde u daljine", "Mene moja zaklinjala majka", "Razbole se srce moje", "Bosno, zemljo moja mila", "Smederevo, grade od starina", "Neka moja duša vene", "Sa Igmana", "Na teferič pošla nana", "Bere cura plavi jorgovan", "Oj, Safete, Sajo, Sarajlijo", "Svaka majka koja ćerku ima"...

Nadino pevanje je vezivalo ljude uz tu magičnu kutiju zvanu radio, pustošio sela i ulice. Tako moćan i raskošan alt u narodnoj muzici nije se pojavio ni pre ni posle Nade Mamule.

- Ne postoji pesma koju sam odradila i otpevala rutinski. Tome su doprineli i ti naši živi nastupi na radiju, a naročito po selima i gradovima bivše Juge. Putovali smo autobusom, kombijem, kamionom, vozom. Do nekih mesta stizali smo traktorom i zaprežnim kolima, gazili blato do kolena. Narod je bio željan muzike, ljudi su dolazili da nas pipnu, da se uvere da smo živa bića. Bile su to godine velikih emocija i malih honorara.

Pored pedesetak singlova i tri LP-ija za najveće diskografske kuće u bivšoj Jugi (Jugoton, PGP, Diskos, Jugodisk), Nadine besmrtne interpretacije su sačuvane i na vinilima u Bugarskoj, Austriji, Holandiji, kao i na trajnim snimcima za arhivu Radio Beograda, Sarajeva i Novog Sada.

- Moje najveće priznanje, veće od svih državnih i esnafskih, je što su me Bosanci prihvatili kao svoju. Mnogi u Bosni su bili i zatečeni i razočarani saznanjem da sam rođena Beograđanka.

- Prestala sam da snimam kada sam shvatila da izvorna muzika gubi trku sa novom i jeftinom muzikom. Ekspanzijom diskografije sa nekim modernim folkom, ponestalo je sevdaha i lepih trenutaka koji sporo teku. Brzina je uništila uživanje u pesmi.

Pevala je tako gromoglasno a otišla tako neprimetno, 11. oktobra 2001.

(Goran Milošević)