Dušan Milosavljević, boem, bubnjar, bokser, narodnjački šansonjer: "Kako ćemo dalje, ti me pitaj sutra"

"Prijatno je dok sedim sa tobom,

koliko je nežnosti u tebi,

Preporučujemo

više žara u očima tvojim,

ljubavi se bojim,

ljubavi se bojim.

Sve je tako neobično

kao ljubav ova,

kao naša jutra,

kako ćemo dalje,

ti me pitaj sutra."

(Bane Đorđević Plavi - Miodrag Ž. Ilić)

Ako je tačno da je "život pozornica na kojoj savko igra ulogu svoju", Dušan Milosavljević je odigrao mnogo uloga: bokser Topličanina iz Prokuplja (prvak Juge u velter kategoriji), Bucin i Šabanov bubnjar, ispisnik Tome Zdravkovića i Radeta Vučkovića, pevač nekoliko pesama sa snagom evergrina.

- "Prijatno je dok sedim sa tobom" je pesma mog života, i tekstualno i muzički i načinom donošenja. Studio B je grmeo sa tom pesmom, slušaoci su je naručivali iako nisu znali ni kako se zove ni ko je peva, a slušateljke su plakale sa mnom dok sam je pevao - priča Dušan Milosavljević za Muzičku apoteku.

- Beskrajno sam zahvalan legendarnom tekstopiscu Miodragu Ž. Iliću na tako jednostavnim stihovima koji govore tako mnogo i virtuozu Perici Simonoviću koji je baš tih 80-ih "izgarao" na harmonici sa maštovitim foršpilima.

Polovinom prošlog veka u svom rodnom Prokuplju zarazio se i muzikom i boksom, a onda je "s namerom došao u Beograd".

- Početkom 60-ih i u Prokuplju su počeli da se slušaju Bitlsi. Sticajem okolosti, baš u mom komšiluku, formiran je sastav "Safiri". Čim se probudim, pre slavuja i prvih vesti, čujem kako oni vežbaju. Jedno uvo je slušalo narodnjake u mojoj kući (moj otac Aleksandar, čuveni "Aca Cvećar", pevao je teške narodnjake), a ovo drugo uvo je upijalo rokere. Zbližio sam se sa rokerima iz mog komšiluka i počeo da sviram bubnjeve. Bubnjevi su me izveli iz rodnog grada, zasvirao sam i u hotelu "Đerdap" u Kladovu.

- Dobar glas se proneo i do čuvenog Radeta Mumina, direktora "Beogradske estrade". Dobio sam angažman u "Mihajlovcu" na Banovom Brdu. Tu sam upoznao elitu i narodne i zabavne muzike. U "Mihajlovcu" me zapazio i čuveni Buca Jovanivić. Prišao mi je i rekao, kao da se znamo sto godina: "Momak, za dva dana u 'Petici' snimamo jednog pevača, budi u to vreme u studiju."

Nisam mogao da verujem, nisam znao gde se nalazim: čuveni Buca mene zove iz kafane da idem u studio da sviram njegove pesme za ploču!

Dušan Milosavljević nije ostavio velikog traga u diskografiji (dva singla i dva albuma). Ipak, i na tako malo ploča snimio je nekoliko pesama sa snagom evergrina. Snimio je i onu čuvenu Dučićevu "hoću u tvom srcu posle tamnih jada da ostavim jednu nostalgiju dugu, pa sve kada prođe da se setiš tada sa bolom na sreću, s radošću na tugu."

- Ja sam relativno kasno počeo da snimam. Moju prvu singlicu snimio sam 1979. godine, i to baš u vreme kada su Rade Vučković i Šaban Šaulić bili na vrhuncu saradnje. Snimao sam pesme Radeta Vučkovića ("Tebi je lako da kažeš idi", "Osamnaesti rođendan", "Kusur od života"), Šabana Šaulića ("Svirajte mi noćas, svirajte za nju"), Miodraga Ž. Ilića ("Prijatno je dok sedim sa tobom", "Sad kada te nema"). Svirali su mi ja pločama asovi poput Mirka Kodića, Perice Simonovića, Dragana Kneževića, Nina Ademovića... Trebalo je da snimim i "Sneg je opet, Snežana, vežbao sam je jedno mesec dana u stanu Radeta Vučkovića. A onda je Šabanu zafalila jedna pesma za njegov LP, Rade se seti "Snežane" i tako prava pesma ode kod najboljeg.

- To što sam snimio je beznačajno u odnosu na ono što sam svirao i pevao po kafanama i koncertima: Velika Juga (sa velikim slovom "v"), Pariz, Nemačka, Austaralija, Amerika... Sećam se mnogih koncerata na kojima sam ja pevao a Šaban svirao bubnjeve, mada je bivalo i suprotnih "uloga". Tako smo se dopunjavali, Šaban je bio naš "Kralj", a ja sam bio njegov "Komandant" (sa velikim slovom "k"). Mladim pevačima preporučujem da slušaju Šabana, da uče od Šabana, ali da nikako ne presnimavaju njegove pesme.

Četrdeset godina posle albuma "Prijatno je dok sedim sa tobom" snimio je Dule i album sa novim pesmama i obradama nekih starih Vučkovićevih pesama.

- Heteo sam da se odužim pre svega mojim muzičkim roditeljima Radetu Vučkoviću i Buci Jovanoviću. Presnimio sam nekoliko Vuckovićevih pesama ("Kusur od života", "Živeo sam i pre tebe", "Ciganka mala prodaje cveće", "O Božiću ako Bog da"), a snimio sam i nekoliko mojih ("Skadarlija", "Lipovica"). Hteo sam da ovekovečim naša druženja u "Topčidercu" gde nam je Rade Vučković priređivao umetnučko-boemske večeri za klaviriom.

- I danas se naježim kad se setim kako Buca Jovanović peva i svira svoje pesme i pokazuje ih svojim pevačima. Imao sam čast da budem deo Bucinog ansambla na snimanju čuvenog albuma Zorana Kalezića iz 1980. Ljudi moji, sviralo je 15 violina, oboe, gitare, violončela... plus hor! Dragom Buci u čast napisao sam i snimio pesmu "Lipovica". Tu oko Lipovice i u tim kafanama na Ibarskoj magistrali rođene su mnoge zvezde i hiljade lepih pesama. Zadnjih godina je sve manje pravih kafana, ali tu je makar "Nostalgija" kod Đere na Sajmu. Tu dolaze i bokserski i pevački šampioni (Mirko Puzović, Dragan Vujković, Tadija Kačar, Fazlija Šaćirović, Hasan Dudić, Mikica Antonić, Keba).

(Goran Milošević)