Mića Piromanac o pesmama za Mariju Trajkovsku: "Bilo je mnogo para, ali samo jedna prava žena"

"Plakala sam sinoć dok si ti spavao,

prvi put primetih nisi više mlad,

Preporučujemo

boja tvoga lica nije više bleda,

a u kosi vidim već poneka seda.

Plakala sam, plakala,

suze nisam brojala,

ej, mladosti, mladosti

što nas ostavi.

U rukama tvojim nema više snage,

na umornom licu javljaju se bore,

u očima tvojim nema više sjaja,

sve je manje toplih zagrljaja.

Prošla nam je mladost, ljubav i lepota,

šta ostade sada od života?

Ostale su želje i moje i tvoje,

a vreme je davno učinilo svoje."

(Mića Stanojević Piromanac)

Snimio je Piromanac desetine pesama koje se plaćaju srcem onda kad se nema ništa sitnije. Napisao je i jedan ubitačan sentiš od koga se diže kosa na glavi i njegovoj bivšoj supruzi Mariji Trajkovskoj.

- Pesmu "Plakala sam, plakala" komponovao je moj bivši suprug Mića Stanojević Piromanac. To je moja najbolja pesma, iako nije hit kao "Plava Ciganka" i "Požuri ljubavi u moj zagrljaj". Mića je zamišljao sebe kako odmara posle naporne tezge, a ja bdim kraj ognjišta i spazim mu prvu sedu - pričala je Marija Trajkovska u Muzičkoj apoteci.

- Kad je Buca Jovanović prvi put čuo ovu pesmu, pozvao je Miću da ga pita ko je ta devojka što peva "Plakala sam, plakala". Rasplinuo se Buca na telefonu, pohvalio i pevanje i pesmu, pa je kratko prokomentarisao: "Ima smo jednu manu - nije moja."

Pesma "Plakala sam, plakala" snimljena je 1985. godine na najkomercijalnijem albumu Marije Trajkovske objavljenom za produkciju "Sarajevodisk".

- Ceo taj album, svih osam pesama, napisao mi je i komponovao Mića. Stavili smo kao vodeću pesmu "Prazan mi je stan", brzu dvojku koja je "ubijala" u željama i čestitkama. Mića i ja smo tada bili mladi, pa smo verovali u tu poletnu pesmicu koja osvaja na prvu. Jer, šta drugo i treba mladom paru nego prazan stan i mali otoman.

- Pesma "Plakala sam plakala" bila je sedma na albumu, skoro da se nije čula tih godina. A evo, danas, u nedostatku pravih narodnjaka, ova pesma sve više dobija na snazi i slušanosti.

Mariji Trajkovskoj, toj vatrenoj crnki, fatalnoj kombinaciji majke Makedonke i oca Mađara, Mića Piromanac je napisao i posvetio neke od svojih najlepših pesama, pa i pesmu koja je u 21. veku pobedila i čuvenu "Senku":

"Idem kući, več je kasno,

tek poneka zvezda trepti,

jedna žena još ne spava,

jedan prozor svu noć svetli.

Dočeka me sa osmehom,

a znam da je suze lila,

jer oseća da je druga

u naručju mome bila."

- Ja sam u stvari samog sebe pretočio u pesme, opevao svoj život. Vraćajuću se kući, onako malo skuplji, setio sam se i svoje žene, pa sam opevao i njene brige i slutnje. Bile su to godine kada sam imao mnogo para, a samo jednu ženu koja me budna sanja i budna čeka - pričao je Mića Piromanac (1951 - 2023) u Muzičkoj apoteci.

- U pesmi "Dočeka me sa osmehom" prepoznaju se milioni. Prepoznaju se i moje kolege, pa ovo postaje i njihova himna.

Kad god čujem ovu pesmu, pomislim da možda i nisam toliko grešan. Setim se momačkih dana i prvih ukradenih poljubaca. Ujutru se okupimo na uranku, skupljamo vrbe i pletemo vence. Uveče idemo na igranku, a usput kitimo devojačke kapije. U grudima sve gori, a ti se stidiš da te neko ne vidi sa devojkom. E, to je bila draž, kad čekaš i dreždiš, samo da je vidiš.

(Goran Milošević)