Mija Krnjevac i njegov "jesenji ciklus": Pesme za kafanske, akademske i nebeske svirače

"Prolazi jesen, na pragu je zima,

al' u srcu mome još topline ima,

Preporučujemo

ako me još voliš, dođi mi na grudi,

srcem da te grijem od ledene studi.

Odlaze ptice nekud prema jugu,

tamo da prežive hladnu zimu, dugu,

zato i ti dođi svome kraju starom

jer još grudi moje gore vrelim žarom.

Ljubavi moja, ja te zovem sebi,

stalno na te mislim i sanjam o tebi,

znaj srce je moje toplije od juga

jer u njemu nikad nije bila druga."

(Mija Krnjevac - Panta Radivojević)

Niko tako u narodnoj muzici nije opevao jesen kao Mija Krnjevac. "Prolazi jesen, na pragu je zima", Jesen stiže rana", "Jesen prođe, ja se ne oženih", "Šumadija u jesenje dane", "Stiže jesen, doba najmilije" - sve su to onarođene pesme koje je komponovao otac harmonike Mija Krnjevac (1924 - 1991).

Pesmu "Prolazi jesen, na pragu je zima" prvi je snimio 1971. godine legendarni Safet Isović i objavio na svom singlu pod nazivom "Ako me još voliš".

- Televizija Beograd je snimila spot za pesmu "Prolazi jesen" i to u Krnjevčevom domu u okviru emisije "Poselo kod Krnjevca". Blistavu promociju ovih pesma imao sam za doček nove 1971. godine u dvorani Doma sindikata. Beogradska publika me je iznela ma rukama, a Novosti si pisale "Sajo kuje pod reflektorima" - pričao je legendarni Safet.

Pesmu "Prolazi jesen, na pragu je zima" snimili su i Marinko Rokvić i Boro Drljača.

- To je pesma mog života i pesma mog muzičkog tate Mije Krnjevca. Snimio sam je tek iz treće ruke, posle Safeta i Marinka, a voleo bih da me sa tom pesmom isprate i na onaj svet - pričao je Boro Drljača u Muzičkoj apoteci.

- Kad mi neko iz publike zatraži da pevam nešto po svom izboru, prvo se setim pesme "Prolazi jesen". Ta pesma me prati kroz čitavu karijeru, od mog prvog hita "Za ljubav tvoju mladost sam dao". Safet je tada bio megazvezda, a ja otkriće velikog Krnjevca.

Jedna od Krnjevčevih najsnimanijih pesama je "Jesen prođe, ja se ne oženih". Tu pesmu je pevao i prvi snimio i sam Mija Krnjevac, a snimali su je i Pavle Stefanović, Milan Simić, Raša Pavlović, Radiša Urošević, Milan Babić...

- Moji tezgaroški i diskografski počeci vezani su za Miju Krnjevca. Prve tezge u okolini Beograda (Begaljica, Ritopek, Slanci, Veliko Selo), te čuvene domaćinske svadbe, radio sam sa Mijinim sinom Acom. A posle svirke, negde u jutarnjim satima, vratimo se kući iscrpljeni i isceđeni, pa istovarimo opremu i instrumente. Čika Mija je naravno budan, skuvao nam kafu da se povratimo. Uz kafu i Mijinu harmoniku ne primetimo koliko se odanilo pa i ne odemo na spavanje - kaže Milan Simić.

- I moj prvi album snimao sam sa Krnjevčevim ansamblom. I u studiju smo napravili porodičnu atmosferu, nešto kao porodičnu svirku. Ja pevam, Aca svira, a čika Mija utrči sa harmonikom na neke deonice. Snimimo devet pesma, ali nam zafali jedna da popunimo album. "Snimi jesen prođe, ja se ne oženi" - reče mi čika Mija. Nisam mogao da verujem sa kojom mi je lakoćom ustupio jednu os svojih najonarođenijih i najskupljih pesama. Zamislite tu privilegiji da vam jedan Mija Kenjevac ponudi da snimite pesmu koju je on komponovao i prvi snimio na stihove još jednog narodnog genija Dragiše Nedovića.

A šta te tek reći o pesmi "Jesen stiže rana". To je jedna od prvih Krnjevčevih pesama, najlepša posveta i najlepše opelo srpskom selu. I Dragoslav Mihailović je ovekovečio tu pesmu u romanu i filmu "Petrijin venac". To je pesma i za kafanske i akademske i za nebeske svirače.

- Bila mi je čast da i ja budem jedan od pevača pesme "Jesen stiže rana". Kad sam je snimao za arhivu sa Narodnim orkestrom, imao sam na umu tog našeg malog a u stvari velikog seljaka koji bi da uspori lepe trenutke. Kad god je pevam, setim se i mog detinjstva u dolini Ibra i Zapadne Morave - pričao je Milan Babić u Muzičkoj apoteci.

- Čuo sam od mnogih da sam je otpevao baš onako radijski i po Mijinom ukusu. U stvari, doneo sam je onako kako je osećam. Ova pesma je i pre moje interpretacije izborila status izvorne, samim tim je i dokazala koliko je vredna. Pasternak bi rekao - veliko se vidi i na odstojanju.

(Goran Milošević)