Kad jedan roker komponuje za sevdaliju: Miša Marković o Mehi Puziću i pesmi "Ja ne znam gde je ona"

Prvu i sporiju verziju pesme "Ja ne znam gde je ona" Meho Puzić je snimio na svom LP-Iju iz 1982. godine uz ansambl maestra Branimira Đokića. Pesma je ćutala tridesetak godina, a danas je jedna od najpevanijih iz opusa legendarnog sevdalije.

Preporučujemo

"Noć, muzika svira,

i sve me sjeća na nju,

al' dok njenu pjesmu pjevam

ona više nije tu.

Ja ne znam gdje je ona,

sa kim noći dijeli,

al' osjećam moje srce,

još uvijek je ludo želi.

Još večeras kad bi došla

dao bih joj mladost svu,

al' dok njenu pjesmu pjevam

ona više nije tu.

Ja ipak nisam sam,

imam je još u snu,

al' dok njenu pjesmu pjevam

ona više nije tu."

(Miša Marković)

- "Ja ne znam gde je ona" je oličenje vaskrsle pesme i dokaz koliko je relativna i veštačka podela na zabavnu i narodnu muziku. Kada je snimljena, bila je u totalnoj senci pesme "Mi Bosanci delije" koja je u Bosni imala status narodnjačke himne. Bio sam na mnogim veseljima gde su je ljudi pevali u horu lupajući rukama o kolena.

- "Ja ne znam gde je ona" počela je da se sluša tek posle tridesetak godina od izlaska albuma. Bio sam zaprepašćen kad mi je i sam Meho javio da je to pesma bez koje ne može da zamisli svoj nastup, a bio je načisto zaboravio i tekst i melodiju. Ma, zaboravio Meho i da je snimio tu pesmu! - pričao je hitmejker Miša Marković (1949 - 2020) u Muzičkoj apoteci.

Pesmu "Ja ne znam gde je ona" Meho je presnimio i uvrstio na svoj koktel album iz 1985. godine, i to u drugom ritmu i aranžmanu i uz anasmbl Omera Pobrića. Ta nova verzija ima desetomilionske preglede na Jutjubu.

- Zato ja pitam ove "moderne" kompozitore, ove koji prave "projekte": Kako je to moguće da moja pesma od pre četrdeset godina bude slušanija od njihovih "modernih" pesama? Kako je moguće da sporednu pesmu iz opusa jednog sevdalije omladina peva više od ovih toliko agresivno izreklamiranih pesama? Kako je moguće da uporno pokušavate da modernizujete ovaj narod ali vam to nikako ne polazi za rukom?

Saradnja okorelog sevdalije i rokera Miše Markovića rezultirala je na jednom singlu i tri albuma sa deset pesama: "Il' me ženi il' tamburu kupi", "Ja ne znam gde je ona", "Mi Bosanci delije", "Hanko, lijepa Bosanko", "Dođi, sutra ženim sina", "Ti mi trebaš, tebe hoću", "Zaljubljujem se, zaljubljujem", "Zašto plačeš", "Ostaću kraj tebe", "Tebe sam se zaželeo".

- Kad sam završio moju rok karijeru u "Mladim lavovima", otišao sam u vojsku. Prvi dan u kasarni za mene je bio kao u zatvoru. Onako nesrećan, tužan i depresivan razmišljao sam samo kojim sredstvom da se uništim. Kada sam posle ručka izašao na vojnički krug, iz kantine je dopirala pesma "Prokleta bila sudbo moja, o majko, majko, što me rodi kad sreće nemam ja". Bio sam šokiran koliko je to bila divna pesma, a nisam znao ko je peva. Ta pesma mi je vratila volju za životom i u tim vojničko-zatvorskim uslovima. Tada sam se zarekao: ako jednog dana budem komponovao i za narodnjake, ja ću sa ovim čovekom da radim.

- Tako je i bilo. Meho je prvi pevač sa kojim sam počeo da snimam narodnjake. Čim sam krenuo sa narodnjacima, jedna od mojih prvih pesama je "Slušaj babo, slušaj babo orasi su skupi, il' me ženi il' tamburu kupi". Taj tekst sam dobio od mog prijatelja Rileta iz Užica. Poslao mi je stari narodni tekst iz neke pesmarice na koji sam komponovao melodiju. Setio sam se Mehe i dao sam mu tu pesmu. Meho se oduševio i uskliknuo: "Kao da sam ti poručio!" Meho je bio ljudina, mnogo širi i fleksibilniji od Safeta.

(Goran Milošević)