Osam godina od smrti Jovice Petkovića: Harmonika kao orkestar i sevdah kao zajednički ćilim
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Zoki
Legenda, ovakve osobe se jedanput radjaju kao Ckalja, Mija, Ljubisa, Gidrs, Bata, Prle i drugi, ovo danas je sund i dosade.
Mujo
Hvala vam sto podsecate na velikane nase narodne muzike. Divan clanak o jos jednom umetniku kojeg mi stariji moramo da pamtimo, a mladi da nauce kako se stvara kvalitet i zivi za muziku.