Osam godina od smrti Jovice Petkovića: Harmonika kao orkestar i sevdah kao zajednički ćilim

"Da sam ptica i da imam krila", "Bosno, zemljo moja mila", "Sa Igmana pogledat' je lepo", "Šeher grade, Banjaluko mila", "Jajce grade, to je tvoja dika", "Romanijo, goro jelovita", "Jahao sam konje", "U Avdije ćeri obadvije", "Razbole se srce moje", "Kada moja mladost prođe", "Proleće se budi i lista drveće", "Neka moja duša vene", "Smederevo, grade od starina"... Teško da bi se iz naslova ovih pesama moglo zaključiti da ih je komponovao jedan kompozitor iz Srbije, rođeni Smederevac Jovica Petković (1927 - 2015).

- Ja sam toliko vezana za izvornu muziku, da na početku karijere nisam ni mislila da snimam neke novokomponovane pesme. A onda sam upoznala Jovicu. Kada mi je pokazao "Razbole se srce moje", bila sam ubeđena da je to neka stara pesma koju je iskopao u arhivi radija. A kad mi je pokazao još neke pesme koje mirišu na stari bosanski sevdah, usledio je još jedan šok - saznadoh da je rođeni Smederevac - pričala je Nada Mamula.

Preporučujemo

A u ruke Mandušića Vuka biće svaka puška ubojita - rekao bi Njegoš. Slično važi i za harmoniku kad se nađe u Jovičinim rukama. Svira na jednoj dugmetari, a čuje se ceo ansambl: dve harmonike, bas, bubnjevi, kontra...

Ovaj Smederevac po rođenju a Bosanac po muzičkom opredeljenju bio je mnogo više od genijalnog harmonikaša. U životu je bio i partizan i bokser i milicajac i pustolov i usamljenik u staračkom domu. Kao da je sve svoje strasti i nemire izlio na harmonici. I najteže harmonike, na kojima je obično svirao, izgedale su u Jovičinim rukama kao mučenice i poslušnice. Onako mali poskakivao je sa harmonikom od sreće i sladostrašća.

- Jovica je moj muzučki tata. Odsvirao je većinu mojih pesama, gurnuo me u diskografiju i na "Ilidžu". Verovao je u mene više nego što sam ja verovao u sebe. Od mene je pravio nekog novog Safeta, a od starih i novih melodija pravio je teren za svoje nenadmašne improvizacije. Takvu energiju u onako malom čoveku nisam sreo u životu - pričao je sarajevaki gorostas Slobodan Lalić.

Čelnici Radio-televizije Sarajevo nisu žalili para da svom virtuozu kupe najskuplju harmoniku, a čelnici fabrike "Dalape" poklonili su ovom geniju svoju unikatnu harmoniku. Jedino nisu mogli da mu kupe diplomu muzičke akademije. Kupovina diplome je sredinom prošlog veka bila nečasna i nemoralna rabota. Doduše, svirao je Jovica van svuh šablona, bolje i od najpismenijih muzičara.

- Jovičine pesme su na ponos svih nas Bosanaca. Jugoslavija je umrla, ali Jovica nikad neće umreti. Ostavio nam je ogromnu baštinu, neke zajedničke ćilime, proširio sevdah širom sveta - kaže gospodin Ahmet Bajrić, jedan od retkih umetnika koji je sa Jovicom ostao do kraja.

"Pijem da je zaboravim", "Đul Zulejha", "Oj, Safete, Sajo, Sarajlijo", "Zelene oči bile su moje", "Sjaj meseče, ali čuvaj tajne", "Odmori se majko jednom", "Kud da idem i gde da te tražim", "Var'o si me dugo, var'o", "Zora zori i dan zabelio"... Sve su to pesme koje Jovica nije komponovao, ali im je svojim foršpilima produžio vek.

Vinuo je u zvezdanu orbitu i jednog stidljivka iz Kragujevca koji je zapucao u Sarajevo da polaže audiciju za solistu na fruli. Bio je to Bora Dugić.

Imao sam tu sreću da porazgovaram sa velikim virtuozom za radio izdanje Muzičke apoteke. Imao sam i tu nesreću da vidim kako samuje u staračkom domu u Beču, u blizini dvorca Marije Terezije, zaboravljen od najbližih i sahranjen za života. Smogao je snage i da poruči mlađm kolegama: "Svirajte meko, ne svirajte cepački!"

Legendarni Jovica Petković preminuo je 14. septembra 2015. godine u Beču. Sahranjen je nekoliko dana kasnije u rodnom Smederevu. Bosna i Srbija, Sarajevo i Smederevo, tek treba da se oduže svom Jovici.

- Niko tako nije opevao Smederevo kao naš Jovica. Od rodnog grada je zaslužio mnogo, a dobio malo. Zaslužio je još za života i ulicu i spomenik i manifestaciju koja bi nosila njegovo ime. Beskrajno mu hvala što mi je podario pesmu "Smederevo grade od starina" - ističe Dragan Pantić Smederevac.

(Goran Milošević)