Goca Stojićević, zapisano u srcu: Veterina ili pesma, od studenta sa znanjem pevanja do legende narodne muzike

"Procvetalo cveće, procvetale ruže,

ptice svud pevaju,

Preporučujemo

a naše usne što vatrom gore

poljupce čekaju.

Zapiši u svom srcu

samo ime moje,

nek' ljubavi sunce sija,

za nas dvoje, za nas dvoje.

Gora neka šumi, reka neka teče,

vreme nek' prolazi,

a ti kraj mene skrij gnezdo svoje,

nikud ne odlazi.

Sve dok sunca bude u očima našim

snivaj na krilu mom,

ja ću ti biti prijatelj verni

na dugom putu tom."

(Radoslav Graić)

Snimala je Goca i daleko većih hitova, ali ovo je jedina pesma koju je snimila u tri verzije: sa ansamblom Bokija Miloševića na originalnoj verziji pesme sa "Hit parade" 1975, sa ansamblom Radojke Živković na LP-iju iz 1979. godine i kao trajni snimak uz Narodni orkestar RTS-a.

- To je prava šumadijska lirska pesma. Hvala dragom Graji (Radoslavu Graiću) što mi je podario pesmu koja po svemu liči na izvornu. Pesma je puna opisa, puna emocija, a opet ne ubija tugom. Pesma u slavu ljubavi, bez patetike i sa puno mere - oduševljena je Goca pesmom "Zapiši u svom srcu".

- Goca je pevač natprosečnih vokalnih mogućnosti, lirskog glasa izvanredne muzikalnosti. Nije od onih koji jure hitove i naklonost publike po svaku cenu. Zato je i stekla poverenje urednika radija i diskografskih kuća i najširu podršku ljudi od muzike i ukusa - govorio je legendarni Radoslav Graić.

Iza Goce Stojićević je više od 50 godina diskografsko-estradnog staža, stotinak snimljenih izvornih narodnih pesama za arhivu Radio Beograda, preko dvesta snimljenih novokomponovanih pesama na dvadesetak singlova i petnaestak albuma. Ova naturalizovana Vlajna propevala je kao devojčurak, sa 12 godina pobedila na "Homoljskim motivima", sa 15 godina snimila prvu ploču i postala najmlađi solista u istoriji Radio Beograda. Ponosna je Goca na makar deset pesama koje će je nadživeti, a rado se seća i pesama koje sećaju na trenutke izazova i važnih životnih odluka.

- "Zapiši u svom srcu" vraća me u godine kada sam letela na sve strane: pevala u "Đerdanu", snimala za radio, učestvovala na skoro svakom "Saboru" i "Hit paradi", studirala veterinu. Ta pesma me seti na trenutke kada sam svodila račune sa samom sobom. Upisala sam veterinu, a to je fakultet sa mnogo vežbi i koji se ne može učiti od kuće.

- Dešavalo se da na koncerte idem samo subotom i nedeljom. Radnim danima sam odbijala turneje i sve druge estradne obaveze koje bi me mogle odvesti od studija. Jednostavno, nisam htela da studije (ono zbog čega sam došla u Beograd) trpe zbog pevanja.

Sredinom 70-ih Goca je bila u dilemi - da li će pre doći do megahita zbog koga će bataliti vetrerinu ili će pre doći do diplome zbog koje će bataliti pevanje.

- Počela sam da pevam zato što volim pesmu. Ostavila sam profesiju zubara za koju sam se pripremala u srednjoj školi i upisala veterinu zato što volim životinje. Tih godina sam bila student koji uživa pevajući, bila sam student sa znanjem pevanja.

Možda je baš to čekanje trenutka odluke - pesma ili veterina - izbrusilo Gocin karakter i emocije.

- Mislim da tih godima nisam bila baš neki isključivo racionalan tip. Šetala sam po kiši, meditrala, sedela u parku, puštala sam osećanjima na volju. Poznajem sve vrste osećanja, sem osećanja mržnje.

- A kad sam prelomila na stranu muzike, mislim da sam znala da iskontrolišem emocije, i u životu i u pesmi. Pristalica sam mere, u svemu pa i u emocijama. Ne volim otrovne reči, ne volim sentiše koji ubijaju tugom.

(Goran Milošević)