Neopevana tuga Stevice Spasića: "Kompozitorima tantijemi, pevačima popularnost, a tekstopiscima mrvice"

Stevica Spasić (1952 - 2009) je jedan od najboljih tekstopisaca u narodnoj muzici. Podigao je mnoge pevače i kompozitore, napisao desetine megahitova i pesama sa snagom evergrina: "Dao bih ovo malo života", "Sećaš li se kad smo klinci bili", "Ispred škole čekaću te sine", "Snegovi beli opet veju", "Možda smo se sreli, al' poznali nismo", "Sačuvaj tajnu ljubavi moja", "Dva prstena, dva svedoka", "Pevaj i kad ti se plače", "Pustite me da ga vidim", "Izbriši vetre njegov trag", "Pomirenja više nema", "Samo ti možeš da me smiriš", "Ja svoj život još po starom živim", "Ti si žena što nemir donosi", "Ako se vrati ona", "Ako staru ljubav tražiš"...

Preporučujemo

"Dođu tužni dani,

pa ti loše krene,

ne daj se srećo moja

sve dok imaš mene.

Pevaj, pevaj i kad ti se plače

i kad duša boli,

sve je lako kod je s tobom

neko ko te voli.

Dođu tužni dani,

a ti nasmejan budi,

znaj da uvek imaš mene,

srce iz mojih grudi.

Dođ tužni dani,

a ti srećan budi,

uzimaj što ljubav pruža,

što ti život nudi."

(Perica Zdravković - Stevica Spasić)

Punih 40 godina, uporedo sa karijerom profesionalnog optičara, pisao je ubitačne sentiše. Ipak, ima jedna tuga koju nije opevao - tuga zbog tretmana tekstopisaca.

- I pevači i kompozitori naručivali su mi hitove kao ćevape u roštiljnici. A ja sam pisao svoje osećaje, ogledao svoju dušu, posmatrao svet oko sebe izoštrenim čulom profesionalnog optičara - govorio je Stevica Spasić u emisiji "Sabor" Studija B.

Znao je Stevica da u svemu pronađe inspiraciju i da od najbanalnijih stihova napiše pesme za sva vremena.

- Inspirišem se bukvalno iz svega što čujem ili pročitam. Evo, gledam TV, čitam prevod nekog filma ili serije, pa pribeležim neku repliku od koje dobijem temu, naslov, prvi stih ili početak refrena. Sve ostalo je stvar talenta i iskustva.

- Gledajući seriju, pročitah na titlu potpuno banalnu repliku "neka vrata otvorena stoje". Na to sam nadovezao stih "da ja noćas uzmem stvari svoje" i dovršio celu pesmu. Tako je nastala pesma koju je snimio Zoran Jovanović. Moji najveći hitovi nastali su optičkim posmatranjem života i ja ih zovem trotoarski stihovi.

Iako spada u red najtiražnijih tekstopisaca (samo za udarnu petororku "Južnog vetra" napisao je desetine megahitova: "Spasi me samoće", "Oprosti što ti smetam", "Sudbina me na put šalje", "Pusti me da živim", "Okreće se kolo sreće", "Lažeš da si srećna", "Hajdemo dalje moja tugo", "Mi smo bili jedan život"), Stevica je bio ogorčen tretmanom tekstopisaca.

- Tekstopisci kasne sa osnivanjem svog udruženja. Tekst je taj koji najviše prodaje pesmu, a iz tog velikog kazana kompozitori najviše kusaju, pevači pokupe svu slavu i popularnost, a nama ostaje da namažemo na leba.

Stevica je počeo da piše za narodnjake još krajem 60-ih (od pesme "Čaše lomim, ruke mi krvave"), baš kada je diskografija počela da se zahuktava u veoma profitabilnu delatnost.

- Prema tadašnjim pravilima, ustanovljenim još u doba Buce Jovanovića i Pere Tanasijevića, kompozitorima sleduje 50 odsto, aranžerima i tekstopiscima po 25 odsto. E sad, u praksi je kompozitor i aranžer (pa i onda kada nije), pa u toj raspodeli najčešće uzima 75 odsto.

- Vrhunac bezobrazluka je da kompozitor izbaci ili doda jednu reč u tekstu i upiše se kao koautor teksta. To mi se dešavlo veona često, i to baš na najvećim hitovima, tako da mi je ostajalo 12, 5 odsto.

Pomišljao je Stevica i da batali pisanje stihova za narodnjake ili makar da zaoštri pitanje "a koliki je moj deo".

- Jednostavno, neću da povredim saradnike, ali neka se zna da sam svestan koliko su oštećeni pisci pesama. Retko koji tekstopisac ima petlju da postavlja uslove svom kompozitoru i da traži veći procenat. Koliko znam, Radmila Babić je jedina među nama koja je imala petlju da traži i do 50 odsto za svoj tekst.

Slično iskustvo kao sa kompozitorima doživeo je Stevica i sa pevačima.

- Pevači su u početku anonimni, a čim snime prvi hit onda postajemo preko noći drugovi i "stari provereni saradnici". A kad im posle hitova pare udare u glavu, zaboravljaju na autore. A tek kad padnu u ruke menadžera i stilista, ne možeš im prići bez prethodne najave.

(Goran Milošević)