Tako je pevao i pričao Aca Danilović: Ostala je "Jedna suza na tvom licu" i sećanje na pevanje bez zavijanja

Besmrtno jato nebeskih slavuja dobilo je veliko pojačanje. U Beogradu je u 82. godini preminuo Aleksandar Aca Danilović, jedan od prvih šumadijskih pevača koji je stekao širu popularnost i prvi pevač nekih od najslušanijih pesama iz 60-ih. Ostala je "Jedna suza na tvom licu" i sećanje na pevanje bez zavijanja i trileranja. Ostalo je i sećanje na ovog skromnog čoveka tako blaženog osmeha i na njegov jedini intervju u životu koji je dao baš za Muzičku apoteku.

- I pre pesme "Jedna suza na tvom licu" imao sam desetak snimljenih ploča. Snimio sam je 1968. godine, onako rutinski, bez prevelikih očekivanja, otpevao radijski, kao i sve druge. Snimio sam je i bez pamtljivog refrena, kao i mmoge druge u to vreme, ali, eto, narod me najviše pamti baš po ovoj pesmi - pričao je Aca Danilović u Muzičkoj apoteci.

Preporučujemo

- "Jedna suza na tvom licu" nastala je kao rezultat desetogodišnje intenzivne saradnje sa Radojem Mitrovićem Barajevcem i Milanom Matijaševićem Šarbancem. Svirali su hiljade svadbi na kojima sam i ja pevao, svirali su mi i na ovoj pesmi u studiju. Barajevac je, posle nekoliko godina sviranja druge harmonike u ansamblu Buce Jovanovića, prvi put svirao sa svojim ansamblom baš na mojoj ploči. I Novica Urošević se prvi put pojavio kao kompozitor baš na mojoj ploči iz 1968.

Aleksandar Danilović je rođen početkom Drugog svetskog rata u selu Mirijevo kod Beograda, nedaleko od Crkve svetog Ilije, centra svih muzičkih i duhovnih zbivanja na periferiji glavnog grada.

- Baš tako, u vreme kad sam ja rođen Mirijevo je bilo selo kod Beograda. Moji preci su starosedeoci Mirijeva. Danilovići su stari Mirijevci još od jednog pretka koji se doselio iz Rusije pre trista godina, pa su od jednog Danilova nastali moji Danilovići.

- Odrastao sam pored Crkve svetog Ilije u Mirijevu, jedne od najstarijih u Srbiji. Prisustvovao sam svim mogućim narodnim veseljima i svetkovinama, litijama na Spasovdan i Ilindan. Svake nedelje u dvorištu crkve bile su igranke, svirala su dva harmonikaša, a oko njih je igralo kolo. Momci vode kolo, devojke gledaju sa strane, pa ako se kolovođi neka svidi on joj mahne da igra do njega.

- A onda je stigao i prvi detektor za slušanje radija, zapravo jedna žica sprovedena sa bandere u kuću sa detektorom za hvatanje radio signala. Čekao sam na red da mi ukućani ustupe slušalice da bih slušao emisije narodne muzike i to samo na jednom radiju - Radio Beogradu. U to vreme nije bilo traka, pevači su na radiju pevali uživo.

Vođen ljubavlju prema narodnoj pesmi sredinom 50-ih postaje član KUD-a u Mirijevu. A već početkom 60-ih na nagovor svog komšije Dragoljuba Šunderića, jednog od prvih kompozitora novih šumadijskih pesama, objavljuje svoje prve snimke.

- Prvu ploču sam snimio septembra 1963. godine sa pesmama "Primiče se svadbe dan" i "Pesma Kragujevcu". Te prve dve pesme naučio sam još dok sam bio u vojsci. Vojnički klub je imao "Grundingov" magnetofon, pa sam imao prilike da ih emitujem i da ih slušam sa razglasa. Imao sam i čast da pevam u Domu JNA u Banjaluci na dočeku Nove godine zajedno sa specijalnim gostima Safetom, Cunetom, Zaimom. Odmah po skidanju uniforme otišli smo u studio Radio Niša, snimili pesme i objavili za Jugoton. Kad su moji prvenci počeli da se slušaju na radiju, neki su me poredili sa Zaimom. Priznaćete, to je kompliment zbog koga je vredelo baviti se pevanjem.

U vreme Acinih diskografskih početaka, samo odabrani radio pevači mogli su da snimaju ploče. Aca je od početka karijere ušao u krug odabranih. Snimao je sa Krnjevcem, Barajevcem, Šarbancem, Trošom, Dragišom Nedovićem, Miodragom Jašarevićem, Tokom Ćirkovićem, Antušem Gabrićem, Zoranom Pejkovićem, Radetom Stokićem, Borom Bojićem, Braćom Antonijević... Doduše, ostvario se Aca i kao kafanski, vašarski i svadbarski pevač.

- Imao sam sreću da još u vojsci upoznam tu malobrojnu pevačku elitu. Prvi put sam ušao u čuvenu "Peticu" samo zato da bih upoznao svog idola Zaima Imamovića. Sećam se, baš u tim trenucima Nedeljko Bilkić je sa ansamblom Buce Jovanovića snimao čuvenu pesmu "Bez ljubavi sve je pusto".

- I ne samo da sam upoznao Zaima, nego je moje prisustvo iskorišćeno da uđem u studio i da sa grupom pevača iza Nedeljka Bilkića horski zapevamo u refrenu ono čuveno "sad ne znam šta je sreća to, bez ljubavi sve je pusto". Sve je tada bilo mnogo iskrenije i spontanije, naravno ako imaš "ausvajs" radio pevača.

- Pamtim i vreme kada sam pevao u Banatu na tzv. socijalističkim slavama. U stvari, kad komunistički funkcioneri, opštinari i profesionalni makazari otvore neku školu, prugu, put ili fabriku, slavilo se bez božjeg blagoslova, uz pečenje i narodnjake.

Diskografska karijera Ace Danilovića trajala je od 1963. do 1975. Snimio je dvadestak singlova (solo i u duetu sa Cvetom Vasiljević, Dragoljubom Lazarevićem, Mirjanom Stanojević) i desetak trajnih snimaka za arhivu Radio Beograda. Snimio je nekoliko pesama za sva vremena i ostao u njihovoj senci: "Jedna suza na tvom licu", "Najbolji sam momak u celome kraju", "Odnesi pismo golube beli", "Imao sam curu malu sa očima plavim", "Kroz naš sokak", "Ti se ženiš verni druže", "Ti si žena udata", "Kad progledam preko njiva", "Ljubav dvaput ne vraća se", "Čaj goro, lane moje", "Tužno vetri gorom viju", "Aj, san zaspala"...

- Mogu sa ponosom da kažem da sam bio pevač po Carevčevim standardima, solista našeg nacionalnog radija. Međutim, sa žaljenjem mogu da primetim da je ova naša prava narodna muzika zapostavljena čak i na Radio Beogradu. Imam utisak kao da neko ne dozvoljava da se narodnjačka ćirilica čuje u beogradskom etru, kao da se naša elita stidi narodne muzike.

- Sačuvao sam glas, živeo sam disciplinovano. Nisam pio, nisam pušio, a proveo sam vek u kafani. Naravno, sačuvao sam se i od bremena slave. Mnogo sam pevao, uživao sam u pesmi, pa nisam ni stigao da se posvtim reklami i estradi. Hvala Muzičkoj apoteci što me se setila. Ovo je moj prvi i jedini intervju u životu.

(Goran Milošević)