78. rođendan Dragoslava Mihajlovića Kanarinca: Pesme i priče jaganjčara iz Lukova

"Svadba, svadba, svadba, hej!

Svadba, svadba, svadba, opa bato!

Preporučujemo

Zapevajmo braćo mila ovu pesmu svi, hej!

Svadba, svadba, svadba, svadba...

Podignimo uvis čaše

drug nam se ženi.

Uzmi me za kuma ili starog svata

ili za devera ako nemaš brata.

Zapevajmo braćo mila ovu pesmu sad, hej!

Svadba, svadba, svadba, svadba...

Oženismo našeg druga i ako je mlad.

Uzmi me za kuma ili starog svata

Ili za devera ako nemaš brata.

Slušaj dobro ženu, svršeno je sve,

od danas ćeš brate prati sudove."

(Dragoslav Mihajlović Kanarinac)

Singl ploča Dragoslava Mihajlovića Kanarinca sa vodećom pesmom "Svadba, svadba" je jedna od najprodavanijih disko-izdanja u istoriji diskografije na prostorima bivše Jugoslavije.

I danas, posle više od pet decenija od njenog nastanka, "Svadba, svadba" je neizbežna pesma i na najmodrernijim koncertima za mladu i mladoženju. O trenucima i pesmama koji su mu obeležili život i karijeru za Muzičku apoteku govori legendarni Dragoslav Mihajlović Kanarinac, i to baš na svoj 78. rođendan.

- Posle miliona izvođenja na svadbama i na radio stanicama tek u TV izdanju Muzičke apoteke prvi put sam "Svadbu" otpevao na televiziji. Ova pesma je izletela iz mene početkom 70-ih, baš kada mi se desio narod (posle veličanstvenih pobeda na "Ilidži" i "Beogradskom proleću) i carica moga srca Jasna Kocijašević.

- U stvari, iz mene je izletela sreća koju sam preneo u pesmu. Narod je to prepoznao i prihvatio i mene i moje pesme bez ikakve reklame. Čak i da su mi ponudili besplatnu reklamu, teško da bih je prihvatio. Kroz karijeru me nije vodila reklama nago bele note. A te bele note su emocija umetnika, moj putokaz i usmerenje na sve što je lepo. Ceo život sam u zagrljaju mog rodnog Lukova, Stare planine, Svrljiga, Niša, Beograda, Sarajeva. To je ogrlica kojoj sam dodao samo još caricu moga srca.

Skoro sve što je snimao tokom višedecenijske karijere obeležio je svojim kantautorskim pečatom pevača, pesnika i kompozitora unikata. I omoti Kanarinčevih ploča su unikatni, naročito omot prvog albuma sa vodećom pesmom "Oj, ovčare, beli jaganjčare".

- Slike sa tog omota asociraju na moje detinjstvo u Lukovu, u podnožju Svrljiških planina. Pripremajući se za ploču, zamolio sam mog prijatelja Miodraga Rakića, ton-majstora Radio Niša, da mi usnimi efekte: zvuk medenice, blejanje ovaca i pastirsko dozivanje ("Paćo, Paćo - beeee"). Ne menjajući melodiju i ritam, stvorio sam zvučnu sliku pastirskog života i ubacio biblijski motiv "izgubljenog jagnjeta".

- Čuvajući ovce sa mojom sestrom Savkom, od moje baba Ruže dobio sam nadimak "jaganjčar". Tada sam naučio i pesmu "Oj, ovčare", staru narodnu pesmu, prenošenu s kolena na koleno, koju sam snimio sredinom 70-ih. Mnogo sam ponosan na tu pesmu, snimio sam je u nekoliko varijanti, snimio sam je i za arhivu Radio Beograda. Uspehu te pesme doprineo je i aranžman Dragana Aleksandrića i frula Bore Dugića.

Snimao je Kanarinac i ekstra moderne pesme za svoje doba. Opevao je mnoge teme, a ostao dužan svom rodnom Lukovu.

- To je selo iz koga sam drvenim vozom krenuo u svet. Kao đak pešak (deset kilometara od kuće do škole u susednom selu) upijao sam lepote sela i dobrotu tih ljudi. Imao sam utisak da se svih 800 ljudi iz mog sela radovalo kad sam krenuo na školovanje.

- Sve ove godine putujem na krilima pesme. Bog mi je dao zdravlje, narod slavu i slavlje, a ja slavim svetog Jovana. Imam i svoje Bogojavljanje, imam i mali krug prijatelja, i skoro svako moje prijateljstvo je duže od pola veka. Imam i veoma mali broj mlađih prijatelja, među kojima je i moj sin Miloš, moj najveći prijatelj što se tiče muzike i emocije. Za razliku od mene, Miloš je klasičar, profesor muzičke umetnosti, koji zadnjih godina komponuje i za Jasnu i za mene.

Mnoge pesme su izletele iz Kanarinca u trenutku najveće sreće i inspiracije. Skoro sve što je snimio (tridesetak singlova i nekoliko albuma) sam je sebi pisao i komponovao: "Svadba, svadba", "Budi mi devojka", "Za naše venčanje", "Ja te volim", "Jedan dan da budem s tobom", "Lažu te draga svi", "Selo moje, moj najlepši kraju", "Nije prošlo moje vreme", "Oj, Srbijo, sele", "Ja sam momak delija Moravac", "Nakrivio deda šubaru", "Gori noć", "Uzmi Done dve bombone"...

- Ima jedna pesma koja se kuvala u meni preko 50 godima. Još je nisam snimio, a možda je i bolje da je ne snimim, bolno je istinita:

"Selo moje u suzama,

u suzama, u ranama,

svi te redom ostaviše,

ostaviše, zaboraviše.

Nema vina ni pšenice,

ni pšenice ni lozice,

nema pesme devojaka,

devojaka ni momaka.

Oj, Srbijo, vilo bela,

tužna su nam sejo sela,

a na srcu leži rana,

selo moje u suzama."

(Goran Milošević)