Anđa Govedarović o danima sevdaha: "Nedžad je pazio da moja bebica ne ozebe, a uz Safeta lumpujem i po kući"

"Drugarice, ako pita majka

zašto nisam na livadi bila,

Preporučujemo

ti je slaži i ovako kaži

da sam stado na reci pojila.

Drugarice, uteši mi majku,

ne daj suze da joj kvase lice,

biće dana kad će suze liti,

a one će biti radosnice.

Reci da sam izgubila jagnje,

da je tuđem odlutalo stadu,

tražeći ga dušu umorila,

i zaspala pod brestom u hladu.

Nemoj samo tajnu nikom reći

da sam s dragim ispod bresta bila,

nesta hlada, poče noć da pada,

a ja jagnje nisam ni tražila."

(Ilija Spasojević - Mirjana Ilić)

I najveći poštovaoci prve dame vojvođanske pesme i vesele Sremice su u šoku - Anđelka Govedarović u sentiš izdanju, uz pesme Ilije Spasojevića i Buce Jovanovića sa "Hit parade" 1976.

- Mislim da Buca i na onom svetu uživa, samo se smeška i pevuši uz Muzičku apoteku u kojoj je stalno prisutan. Buca me lepo prihvatio, sa posebnim respektom, i to baš u godinama kada je vinuo u zvezde i Kvaku i Šabana i Vidu.

- Kad čujem sve te moje snimke uz Bucinu harmoniku rasplačem se kao kiša. Ne zato što prođoše godine, nego zato što čujem koliko to dobro zvuči i koliko smo išli ispred vremena. To što sam snimala sa Bucom pre pola veka nedostižno je i danas. Druga je stvar što današnji muzički urednici nemaju ukusa i širine i što svode Anđu samo na "Komšiju Stevu" i sremačke bećarce - kaže legendarna Anđa Govedarović.

Saradnja vesele Sremice i oca srceparajuće pesme počela je još 1969. godine na "Beogradskom saboru" sa pesmom "Čuvaju, čuvaju".

- To je pesma kojom sam osvojila prvu nagradu publike. Bio je to moj prvi veliki festival i veliki uspeh za jednog debitanta. Iskreno, kad sam je prvi put čula, nije mi se dopala, ličila mi je na neku "tralalajku". Išla sam na probe kao na klanje, nisam verovala u pesmu. Otpevala sam je na festivalu, sišla sa bine i otišla u "Romanitar". A posle sat vremena siđoše po mene da se vratim na binu zbog uručenja nagrade.

- Srećom, bio je tu veliki Buca Jovanović da tu pesmu odsvira i aranžira, da me ućutka i da mi kaže da sam mlada za kritike, da ne tražim odmah velike zalogaje i da za početak treba da snimim neku laku i pamtljivu pesmicu. Voleo je Buca i moj glas, a tek kad je ugledao moje ruke prosuo mi je još jedan savet u vidu komplimenta: "Pazi šta hvataš tim tvojim lepim rukama, greota je da ih isprljaš!"

Snimila je Anđa još tri singla sa Bucom, nekoliko veoma modernih sentiša za to doba: "Dosta je bilo ljubavi", "Stanite godine", "Nežne reči"...

- I danas se pitam šta mi bi. To su pesme sa snagom evergrina, a muzički urednici ih nisu razumeli, neki me nisu ni prepoznali ni poverovali da ja pevam Bucine sentiše.

Ova vesela Sremica zavolela je sevdah još u svom rodnom Karlovčiću, negovala ga i u "Špancu" i na Radio Beogradu.

Ova vesela Sremica zavolela je sevdah još u svom rodnom Karlovčiću, negovala ga i u "Špancu" i na Radio Beogradu.

- Bilo je to vreme sevdalinki i velike popularnosti bosanskih pevača u srcu Šumadije. Dešavalo se da se kasno u noć vratim sa turneje, pa svratim u kafanu kod Čačka u kojoj peva Zehra Deović a svira Jovica Petković. Na kraju večerinke, ja povučem stolnjak i napravim krš i lom.

Dane Bucinih sentiša i dane sevdaha pamti Anđa i po nezaboravnim druženjima i prijateljstvima koje ni raspad Juge nije mogao da izbriše.

- Kad sam bila u blagoslovenom stanju, Nedžad je pazio da moja bebica ne ozebe na nastupima. A kad sam pevala u Tuzli, poslao je svog brata da dođe po mene na ručak. Dočekali me kao svog najrođenjjeg, i Nedžadova žena i deca i majka i brat i snaha. Ja se gostila u Nedžadovoj kući dok je Nedžad imao koncert u Srbiji. Dočekana sam u porodici Salković kako nikad i nigde nisam bila dočekana.

- Kad sam bila u blagoslovenom stanju, Nedžad je pazio da moja bebica ne ozebe na nastupima. A kad sam pevala u Tuzli, poslao je svog brata da dođe po mene na ručak. Dočekali me kao svog najrođenjjeg, i Nedžadova žena i deca i majka i brat i snaha. Ja se gostila u Nedžadovoj kući dok je Nedžad imao koncert u Srbiji. Dočekana sam u porodici Salković kako nikad i nigde nisam bila dočekana.

(Goran Milošević)