85. rođendan Bata Kande: "Hvala Bogu što još mogu da živim po volji"

"Nemam kuće ni kućišta,

nemam nigde ništa,

Preporučujemo

ali imam oko vešto,

a to znači nešto.

Hvala Bogu što još mogu

da živim po volji,

oni šo su oženjeni

nisu ništa bolji.

Luda glava, seda kosa,

živeo sam od zanosa,

lepo mi je otac rek'o

nit' ćeš steći, nit' si stek'o.

Živim život kao niko,

na grehe sam već navik'o,

neženja sam, al' ne marim,

lepo mi je, što da starim."

(Bata Kanda - Z. Nesimović)

Ovo je svakako tezgaroški najskuplja pesma iz opusa našeg najvećeg narodnjačkog džezera, legendarnog Bata Kande. "Nemam kuće ni kućišta" je vrhunac Bata Kandinog šeretluka.

- Kažu da sam se u ovoj pesmi približio Tozovcu. Prijaju takva poređenja, e sad, ko tu na koga liči - to neka kažu naše majke. U svakom slučaju, Tozovac je Frenk Sinatra naše narodne muzike - ističe Vladeta R. Kandić, daleko poznatiji kao Bata Kanda.

- Ja sam surovi profesionalac, nepopravljivi entuzijasta na harmonici. Međutim, vremenom sam saznao da se pevači mnogo više vrednuju od harmonikaša. Uostalom, i mnoge moje kolege su propevale: Tozovac, Novica, Milanče, Duško Petrović, Žića Kojić...

Bata Kanda je jedan od retkih pevača narodne muzike koji je komponovao i snimio pesme na stihove naših najvećih pesnika: Crnjanskog, Dučića, Pope, Disa, Laze, Ršuma, Desanke, Dobrice, Mike...

- Snimio sam antologiju srpske poezije, snimio sam i "Lament nad Beogradom" i "Santa Maria dela salute" uz orkestraciju Jugoslava Bošnjaka. Inspirativno je pevati stihove naših pesničkih velikana. Doduše, i kad recitujem njihove stihove, obuzimaju me slike zavičaja i detinjstva.

- Ja sam rođen u Beogradu 19. jula 1938. Odnegovan sam u patrijarhalnom i svetosavskom duhu, od skromnih roditelja i genetike čistog opanka. Moj otac Radivoje je Šumadinac. Kandići su iz Opornice, šest kilometara kod Kragujevca. Moja majka je Romkinja iz Obrenovca, iz te čuvene Muzičke kolonije. Svašta sam doživeo i zapamtio u danima bosonogog detinjstva, u izbeglišvu u Obrenovcu, u tom ciganskom koloritu. Taj fillmski osećaj prisutan je i u mojoj muzici. I moja kola proizvode slike.

Ovaj multimedijalni umetnik pisao je i komponovao pesme i za sebe i za svoje kolege. Na ploči svog života, sa druge strane legendarnog "Najciganskijeg vašarskog kola", nalazi se jedan ubitačan sentiš "Život je lep, život je ružan, kako za koga, a ja sam tužan".

- To je svakako moja autobiografska pesma, moja tužna životna priča. Imao sam potrebu da opevan moju životnu nesreću sa levom rukom, zato sam tu pesmu stavio na "A" stranu te ploče.

- Kad je pesmu čuo Bora Spužić Kvaka, odmah se prepozmao i zavapio: "Daj mi tu pesmu, Kando, to je pesma mog života." Naravno, dao sam je Kvaki i Kvaka je to snimio na svojoj ploči dve godine posle mene.

1974. godine, u duetu sa svojim bratom Ratomirom, snimio je Bata Kanda i pesme "Ja i moj brat" i "Udri brigu na veselje" u kozerskom duhu: "Ja i moj brat, mislili smo stalno, izmislili nismo, i na kraju svega ostadoše želje, neostvarene. Ravno pa uzbrdo i opet ravno nizbrdo..."

- 1975. godine snimio sam moju prvu ozbiljnu pevačku ploču sa četiri pesme uz ansambl Radojke Živković: "Lava manđe", "Vojvodino ravna i pitoma", "Kaži pesmo što duša oseća" i šaljivu makedonsku "Pomognite more da se ženam".

1982. godine snimio je Bata Kanada i svoj najuspešniji pevački album sa desetak pesama za sva vremena: "Pogledaj me mala moja", "Vranje, žuto cveće", "Devojka sa Nišave", "Zaječarka", "Delija sam sa šubarom", 'Radovane, sine", "Veseli zemljaci", "Devla, devla", "Čeljade sam sa sela", "Kuca, kuca, srce iz nedara", "Pevam, a srce mi plače".

- Pesmu "Pogledaj me mala moja" naučio sam od našeg čuvenog režisera Torija Jankovića. Samo mi je rekao: "Kando, pokazaću ti jednu pesmu koja se peva u narodu, a mislim da bi ti trebao da je snimiš." Ponosan sam što je taj moj snimak postao deo jutarnjeg ritula Duška Radovića na Studiju B. Dođe na posao, opere naočare sa hladnom vodom, ne obriše ih i kaže toncu: "Dete, pusti onu pesmu od Bata Kande 'Pogledaj me mala moja'."

- Svakom regionu sa ovih prostora posvetio sam makar jednu pesmu. Iz te ambijentalne muzike "Južne pruge" komponovao sam pesmu "Vranje, moje žuto cveće", za koju mnoge moje kolege misle da je izvorna vranjanska pesma.

(Goran Milošević)