Šou-programi u crno-beloj slici: Prva ekranizacija Oliverinog minića i Tozovčevog šmekeraja

"Meni majka govorila

što se sine ne ženiš,

Preporučujemo

zašto curu ne dovedeš,

staru majku odmeniš.

A ja neću pa neću,

što da pravim nesreću,

pevam pesmice,

varam curice.

Mladost sine brzo prođe

i najlepše godine,

hajde majku razveseli

da za tobom ne brine.

Kada prođem kroz sokake,

mene cure susreću,

slušam šapat, slušam priče

kad se za mnom okreću."

(Predrag Živković Tozovac - Miodrag Milutinović)

Pesmom "A ja neću pa neću" Tozovac je stekao jugoslovensku prepoznatljivost. Od harmonikaša koji lepo peva postao je pevač koji samom sebi svira i komponuje, a usput i pleni svojim šmekerajem.

- Za mene se pročulo još 60-ih u Sarajevu. Prvo sam pevao i svirao po kafanama na Ilidži, a onda sam 1965. učestvovao i na tek zahuktalom Ilidžanskom festivalu. Prihvatili su me i stručnjaci i kolege, ali šira publika je saznala za mene tek kad sam se pojavio u novogodišnjem šou-programu TV Beograd - pričao je Toza u "Saboru" Studija B.

- Sećam se, nastupio sam u kadru sa glumicom Verom Ilić (suprugom legendarnog Radivoja Lole Đukića). Tog 31. decembra 1967. godine nastupio sa ekipom pevača i glumaca. Vasilija je pevala moju pesmu "Šta ću majko, šta ću", "Mile Ivanović" je pevao Zorice Zorule", "Nikola Karović" je pevao neku meksikansku...

I dražesna Olivera Katarina pomerala je standarde "najluđih noći" uz TV. Sve je počelo onom legendarnom "Šu, šu, šu, šu, šuma, šuma, šuma, šuma, di, di, di, di, jo, jo, jo, jo". Bio je to do tada neviđen spoj zabavne i etno muzike, prva smela ekranizacija dugih nogu i kratke suknje, petnaestak godina pre Lepe Brene i "Slatkog greha".

- Skoro svaki moj album propraćen je spektakularnim šou programom. Tako je promovisan i album "Alaj mi je večeras po volji" u novogodišnjoj noći 1975. Pored ciganskih ("Kamerav", "Verka kaluđerka", "Evo banke"), zapevala sam i izvorne narodne pesme ("Pogledaj de mala moja","Valjevska podvala", "A što ti je mila kćeri"). Milioni Jugoslovena bili su u transu, a kolege i kritila nisu štedeli komplimente - pričala je Olivera Katarina.

Za Novu 1981. godinu emitovan je Oliverin novi šou-program (ispostavilo se i poslednji) pod nazivom "Zarudela zora na Moravi". Bila je to promocija Oliverinog najnarodnjačkijeg albuma sa pesmama Obrena Pjevovića uz ansambl Dragana Aleksandrića i izvornu grupu "Stari pomeljari" iz Mrčajevaca. Šou je snimljen u ambijentu Obrenove vodenice uz pripovedanje glumačkog barda Ljube Tadića.

- A onda sam skinuta sa programa. Čula sam priču od jednog urednika televizije da je jedan političar intervenisao sa obrazloženjem da je dosta tih seljačkih pesama. Rečeno mi je da publika treba da se odmori jedno dva meseca od mene, a onda ćemo nastaviti. I nikad više nismo nastavili.

I Lepa Lukić je imala svoj novogodišnji šou-program koji je premijerno emitovan nekoliko minuta posle dočeka 1971. godine. Posle legendarnih "Putića", "Opančića" i "Šarenih ćilima" u crno-beloj varijanti, Lepa je predstavila i svog ličnog kompozitora Peru Tanasijevića. Tom prilikom je prozborila i nekoliko rečenica.

- Svud mi je lepo, ali ipak mi je najlepše kod kuće. Ovde imam 65 kvadrata, sasvim dovoljno za odmor. Retko izlazim i slabo se s kim viđam. Odmaram se uz pisma i slike mojih obožavalaca iz celog sveta.

Novogodišnji program TV Novi Sad obeležili su Zvonko Bogdan i tamburaši, a na TV Zagreb bilo je mesta za mnoge zvezde zabavne muzike, kao i za Kiću Slabinca i njegove slavonske "Bećare".

- Kićo je dominirao sa svojim "Bećarima", mada je pevao i svoje čuvene šlagere. Jedne godine pevala sam na TV Zagreb sva u šumadijskoj narodnoj nošnji, sa kikama i cvetom na vratu, šiljkanima i vezenom keceljom. Kad me videla legendarna komičarka Nela Eržišnik, rekla mi je: "Anđo, ti treba da se udaš za nekog kralja" - seća se Anđa Govedarović crno-belih novih godina.

(Goran Milošević)