Zoran Kalezić peva stihove Atanasija Savića: "Svetionik lepih dana"

"Poslednji prolaznik ja sam noćas,

svetiljke tiho gasnu u tami,

Preporučujemo

šetač sam zadnji ulica pustih

i srcu kažem ćuti nismo sami.

Srce moje gde ćemo nas dvoje,

samoća nas boli obadvoje,

voleli smo al' sve nestalo je,

srce moje gde ćemo nas dvoje.

Ti negde spavaš u snovima svojim

i pusti moje srce neka luta,

za tebe više možda ne postojim

jer ja sam čovek bez cilja i puta.

Tugu ću svoju svitanju da nudim

kad plava zora raširi krila,

krčmara starog moram da budim

i da se sećam kad si moja bila."

(Zoran Kalezić - Atanasije Savić)

Emocije ključaju iz ove pesme, da li više iz glasa Zorana Kalezića ili iz harmonike Tomice Miljića ili iz stihova Atanasija Savića.

- I ova pesma je istina mog života, posveta jednoj prohujaloj ljubavi. Zabavljao sam se sa jednom Banjalučankom koja je studirala stomatologiju. Imala je strica u Beču koji nije imao dece, pa je pozvala i mene u taj carski grad, da živimo i nasledimo imanje njenog bogatog strica.

- Nisam prihvatio da živim u Beču, moja ljubav je otišla, a ja sam ostao da se ispovedim reci. Iz mene je u jednom trenu izletelo nekoliko pesama. Ispred mene je bilo sto puteva i sto staza, ali nije bilo putokaza. Upitao sam se: srce moje gde ćemo nas dvoje - priča doajen među tekstopiscima Atanasije Taso Savić.

Doduše, prvu verziju pesme "Srce moje gde ćemo nas dvoje" snimio je 1978. godine Živadin Žika Ivković na melodiju Danila Živkovića. Istine radi, ta prva verzija skoro da se nije čula, pa je četiri godine posle Žike pesmu snimio i Zoran Kalezić.

- Da bi pesma ušla u narod, naravno da je važan i presudan tekst, ali i pevanje i melodija treba da se spoje u jednu fino upakovanu celinu. A Zoran je to znao da donese, budući da je sam komponovao melodije na moje stihove.

- Slično je bilo i sa mojom najpevanijom pesmom "Svirajte noćas samo za nju". Tu pesmu je nekoliko godina pre Tome snimio Ranko Stojanić Šoro na melodiju Časlava Đokovića. Ta prva verzija skoro da se nije čula, ostala je bez odjeka i bez adekvatne melodije i pevača. Toma je pesmu doneo šlagerski na melodiju Ace Koraća i uz simfonijski aranžman Zorana Skerla.

Atanasije Taso Savić je više od pola veka prisutan kao tekstopisac. To ime od devet slova i pet slogova izgovara se sa velikim poštovanjem.

- Moje ime ima lep koren - Atanas - što u svetim knjigama znači besmrtan. Čim sam se latio pera, trudio sam se da to što napišem ima trajnu vrednost, da se ljudi prepoznaju u mojim stihovima. Nisam zaboravio nijedan svoj stih, a skoro sve što je snimljeno na moje stihove i danas se peva.

Od sredine 70-ih do sredine 80-ih Atanasije Savić je samo za Zorana Kalezića napisao desetak prelepih pesama: "Srce moje gde ćemo nas dvoje", "Smiri se srce, smiri", "Sto puteva i sto staza", "Svako svome, ja nemam nikome", "Nije važno s kim si sada", "Uspomenu čuvaj kao sliku majke", "Ljubav ima dva godišnja doba", "Gde se rodih tu mi srce osta", "Moj život je na mom licu".

- Legendarni Taso je značajno obeležio udarne godine moje pevačke karijere. Uz poeziju sam se porađao i oslobađao, uz poeziju sam dobijao i impuls za komponovanjem i želju da opevam svoju tugu - pričao je Zoran Kalezić u Muzičkoj apoteci.

- I Taso je pesnik tuge, idealan za moj glas i moje emocije. Tasini stihovi prožimaju moju dušu i pravi su svetionik mojih lepih dana. Kad Taso napiše pesmu, meni ostaje samo da prospem ovo malo duše.

(Goran Milošević)