Radijske priče sa Braćom Bajić: Sećanje na dane srbovanja ili kad kanarinci grakću

I kada sa Srbija bespovratno ubrzala na "200 na sat" i kada se bivša Juga u krvi raspadala, Braća Bajić nisu odustajali od svojih dvojkaških parodija i zavičajki. Na kaseti iz 1992. godine, pored legendarne "Evropske demokratske pesme", snimili su i pesmu koja je postala jedna od himni svih Krajišnika.

Preporučujemo

"Bukovice, oj, Bukovice,

pokraj Knina grada,

da li mi se, oj,

da li mi se stara majka nada.

Oj, Dinaro, hajdučka dolamo,

ja te viđam sve ređe i ređe,

oj, Dinaro perjanico,

junačke tromeđe.

Oj, Strbice, oj,

oj, Strbice, moja lepotice,

pozdravi mi, oj,

majku staru u selu Žegaru.

Aoj, Plavno, oj,

aoj, Plavno, moje selo ravno,

selo ravno, oj,

selo ravno, ne videh te davno.

Oj, Kistanje, oj,

oj, Kistanje zori u svitanje,

ima l' vina, oj,

ima l' vina oko grada Knina?

Ima vina, oj,

ima vina, nema ko da pije,

sinovi nam, oj,

od Kanade do Australije."

(Andrija i Toma Bajić)

- Godinama smo pevali u tim krajevima oko Knina. Nikad neću zaboraviti "Sijelo Tromeđe u Strbici" u organizaciji Radeta Matijaša. To je bilo nešto izuzetno, imali smo utisak da je cela Krajina dolazila - pričao je Andrija Bajić u radio izdanju Muzičke apoteke.

- Tako je sinula ideja za pesmu "Bukovice pokraj Knina grada". Toma je napisao jedan divan tekst na koji sam uradio melodiju. Ta pesma ima širinu i mislim da je to pesma koja će da ostane, budući da je pevaju i brojne grupe i ansambli na tim čuvenim krajiškim poselima.

Bajići su već posle prvih snimljenih pesama ustalasali muzičko-estradnu scenu. 1965. godine u izdanju Jugotona pojavila se prva ploča Braće Bajić sa četiri pesme: "Lepo nam je momkovanje", "Kroz šarenu bašticu", "Rođendanska pesma", "Sunce jarko granulo".

- Početni tiraž je bio 10.000 primeraka, a tada je bio uspeh kad se krene i sa 2.000. Jugotonove zvezde bile su zatečene - kakvo je to pevanje, kakva je to seljačija? A mi smo samo pevali onako kako se peva na selu. Braća Bajić nisu ni Cune ni Zaim ni Vule Jevtić, to je bila seoska Šumadija koja je osvojila Jugu i koja nas je preporučila Jugotonu punih 12 godina saradnje.

- Muzički urednik Radio Beograda je preslušao ploču i počeo da ih pušta u tada najslušanijim emisijama "Večernja revija želja", "Veselo veče", "Selo veselo". Seljaci su žurili da ranije namire stoku da bi slušali te radio emisije.

Na geografskoj karti bivše Juge teško je naći iole veću varoš u kojoj nisu nastupili Andrija I Toma.

- Sećam se, pozvali su nas šest estradnih umetnika u Benkovac povodom proslave godišnjice vladike Simeona Končarevića, najzašlužnijeg za očuvanje pravoslavne vere u Dalmaciji. Plaćen nam je bio avion do Zadra, a u Zadru nas sačekalo šest automobila sa šest devojaka u narodnoj nošnji sa cvećem za svakog od nas.

- A onda su nas zadržali na samom ulazu u Benkovac kako se narod ne bi uskomešao dok traje služba u porti. Otpevali smo naš uobičajen repertoar i posle nekoliko dana pojavio se prvi negativan članak o nama i to u TV Reviji pod naslovom "Kad kanarinci grakću". Novinar se pitao zašto Braća Bajić talasaju u crkvenoj porti, zašto ranije nisu rekli ko su i zašto srbuju sada kad su se obogatili.

Andrija Bajić još uvek čuva geografsku kartu na kojoj su flomasterom označavali mesta u kojima su nastupali. Ta karta je pocrnela od tih tačkica, ali sećanja na dane kad sve bilo je muzika ne blede.

- Branko Lalić iz Borova Sela sa svojim orkestrom svirao je svadbu kod našeg kuma Miše. Jedan čovek je kitio muziku ceo dan i kad se smrklo poručio je šefu orkestra: "Branko, daj još jednu, nemam više para, al' evo ti proteza, ima jedan zlatan zub u njoj."

- Dobili smo mali milion priznanja, ali nikad neću zaboraviti jedan pehar koji smo dobili od Jugotona i to od strane Udruženja džez muzičara Hrvatske u znak priznanja za negovanje srpskog narodnog melosa.

- Stiglo nam je i jedno pismo od Jugotona u kome nas obaveštavaju da je i Jugoton po ugledu na velike diskografske kuće počeo proizvodnju audio muzičkih kaseta. Na toj Jugotonovoj kaseti broj 001 nalazi se šest pesama Braće Bajić i četiri pesme Tome Zdravkovića.

(Goran Milošević)