Meho Puzić i običnost koja pleni: Od mistrije do mikrofona, od bosanskog Kenedija do najtiražnijeg narodnjaka

"Poslednji put ti kažem zbogom,

zbogom ljubavi,

Preporučujemo

sutra nek' moje srce plače,

umiru naši sni.

Prokleta bila sudbo moja,

sudbino moja zla,

o, majko, majko, što me rodi,

kad sreće nemam ja.

Krčmaru stari daj mi vina

da se napijem,

svirajte tiho tamburaši

pesmu rastanka.

U krčmi više nikog nema,

zora je svanula,

kraj mene stari Ciganin drema,

ne svira tambura.

Ona se nikad vratit' neće,

takva je sudbina,

o, majko, majko, što me rodi,

kad sreće nemam ja."

(Toma Zdravković)

25. juna 2007. godine preminuo je Mehmed Meho Puzić, jedan od najtiražnijih i najomiljenijih pevača narodne muzike svih vremena. Snimao je i stare i nove sevdalinke ("Šta ću kući tako rano", "Na put se spremam", "Čudna jada od Mostara grada", "Platno bijeli Sarajka djevojka", "Snijeg pade na behar na voće", "Koja gora Ivo", "Trepetljika trepetala"), snimao je i moderne pesme, sve ono šo Safet i Zaim nisu ("Moj brate u tuđini", "Kad ljubav jednom prođe", "Žena prijatelja mog", "Ja ne znam gde je ona", "Plakala si sinoć", "Gde naći takvu ljubav", "Il' me ženi il' tamburu kupi", "U njenu ljubav još uvek verujem", "Pamtim naše razgovore", "Zlatne kočije").

Snimio je Meho, kao niko pre i posle njega, čitav ciklus pesama o majci ("O, majko, majko, što me rodi", "Volim majko siroticu", "Ne plači majko", "Pusti majko još večeras", "Na prozoru majka stara", "Ne pitaj me majko mila", "Ne žali je majko", "Pišite majci, sinovi moji", "Mehmeda majka budila", "Pišeš meni draga majko", "Bol za majkom", "Zašto majko pitaš sina"). Kad je 1969. godine snimio singl ploču sa Tominom pesmom "O, majko, majko, što me rodi", postavio je nedostižnu metu: za mesec dana prodao je 200.000 ploča, apsolutni rekord u dotadašnjoj jugoslovenskoj diskografiji.

- Toma i ja smo tako reći generacija. Upoznali smo se na Ilidžanskom festivalu 1969. Tada mi je prvi put pokazao "O, majko, majko" i rekao kako mu se sve pomešalo u toj pesmi - i majka Kosara i žena i ćerka i nova ljubav. Rekao mi je da će pesma bolje da legne meni i da ću je doneti malo više seljački nego što bi on mogao. Zaledio sam se kad sam je čuo, skočio sam od sreće, znao sam da će biti hit - pričao je legendarni Meho u radio izdanju Muzičke apoteke.

- Tek kad je pesma postala najveći hit narodne muzike, Toma mi je priznao da je pesmu napisao u vihoru kockarskih strasti, kad je za jednu noć prokockao ušeđevinu za stan. Sledećeg jutra u posetu mu je došla majka, a Toma, kralj beogradskih kafana, ostao bez dinara. Idući kući, hvatao se za glavu i glasno ponavljao "o, majko, majko, što me rodi".

Tako je Meho na samom početku karijere postao najtiražniji narodnjak. Meho je bio pevač kome se veruje i istinski reprezent onih običnih.

- 1961. godine polagao sam audiciju za solistu Radio Sarajeva. Kad sam čuo nekolicinu kandidata, nasmejah se i glasno upitah: "Zna li ovdje iko pjevati?" Tako sam preko reda dobio priliku da pokažem šta znam. Zakovao sam "Okreni se niz đul baštu" i "Ah, moj Aljo" i oduševio Šerbu, Jovicu, Jozu Penavu, Ljubinka Miljkovića.

- Tada mi je Šerbo prvi put pokazao pesmu "Tebi majko misli lete". Šerbo krene, ja nastavim, pevam i plačem. Od tada sam postao predodređen za neke tužne pesme o majci. Rekoše mi tada da je bosanski sevdah dobio nekoga ko nije ni Zaim ni Safet, a ima nešto svoje.

Meho Puzić je rođen 1937. godine u Odžaku gde se školovao i izučio za zidara. U mladosti je neodoljivo podsećao na tadašnjeg američkog predsednika, pa ga ispisnici prozvaše "Kenedi".

- Kako je rasla moja popularnost, sve sam više ličio i na direktora legendarnog Radio Šapca Velju Miloševića. Pošto sam nekokiko godina bio zaštitni znak "Raspevane jeseni", ispisnici me prozvaše i "Radio Šabac".

Usledio je i društveno-politički i kulturno-umetnički angažman Meha Puzića. U svom radničko-komunističkom zanosu pobedio je na "Hitu leta" 1980. godine sa pesmom u slavu Tita i partije:

"Naše bratstvo i jedinstvo druže,

to su naše partizanske ruže,

a slobodu koja zlatom sija

kovali su Tito i partija."

Snimao je Meho i šumadijske pesme, baladice, grekose, rumbice, begine, sve ono što Zaim i Safet nisu.

- Još početkom 80-ih Meho je pristao da snimi pesme sa elektronikom i bubnjevima. Jedan stari narodni tekst "slušaj babo, orasi su skupi, il' me ženi il' tamburu kupi" upakovao sam u moderan ritam, Meho je to doneo onako rutinski i šmekerski i zakovao za sva vremena - pričao je hitmejker Miša Marković.

Zadnjih godina naglo vaskrsava i baladica "Ja ne znam gde je ona". Pevaju je i presnimavaju neki novi klinci i buduće zvezde u takmičarskim emisijama, ne verujući da je to Meho snimio pre 40 godina.

- Meho je bio pravi narodski čovek i ljudina. Jedan je od najzaslužnijih što propevah i zasvirah, što uđoh u diskografiju. Zapazio me u "Starom aerodromu" u Sarajevu gde sam sviruckao u ekipi sa Vidom Pavlović. Pozvao me u svoju ekipu, ali imadoh samo jedan problem - nisam imao adekvatnu harmoniku - priča maestro Ljubo Kešelj.

- Meho mi je iskeširao dva miliona tadašnjih dinara da kupim harmoniku. Započesmo višegodišnju saradnju koja je rezultirala sa desetak pesama koje sam mu konponovao. Kad je snimio "Žena prijatelja mog", mnogi su se utrkivali da mu ponude pesmu. Znalo se - Meho ne prodaje ispod sto hiljada!

Imao sam čast da upoznam Meha i na "Raspevanoj jeseni" Radio Šapca. Posmatrao sam to ozareno lice koje se raduje svakoj lepoj pesmi i svakom talentovanom kolegi. Sejao je dobrotu prema običnom čoveku, duboko svestan svoje običnosti. Radovao je ljubavne stradalnike, i sam radostan što je mistriju zamenio mikrofonom. Mnogo puta uskliknuh na radiju - pevaj Meho, nesrećnih uteho!

(Goran Milošević)