Azemina peva a Jovica svira: Istorija koja se gumicom ne briše

"Neka moja duša vene

zbog mladosti izgubljene,

Preporučujemo

mladost mi je draga bila,

kao san me napustila.

Sad bolujem u samoći

i provodim tužne noći,

još se sećam srećnih dana

gde mi prođe mladost rana.

A kad dođe dan rastanka

zaplakaće stara majka,

zanavek će prestat' više

moja duša da uzdiše."

(Jovica Petković)

- Sve je u ovoj pesmi bilo iskreno i uživo, bez kompjuterskih pomagala i krpljenja. Sve češće čujem od mojih ispisnika: "Azemina kad peva veze svoj sitan vez" - priča dama od sevdaha Azemina Grbić.

- "Neka moja duša vene" je jedna od mojih prvih i najdražih pesama sa Jovicom Petkovićem. Ali, i da sam htela, nisam mogla da izbegnem poređenja sa mojim idolom Nadom Mamulom. Šta god snimim sa Jovicom, čujem komentar - pa to je pevala Nada!

Jednog dana će ostati zapisano: Jovica je snimao sa mnogima, ali, kad su dame u pitanju, preferirao je Nadu i Azeminu.

- Kad imam dobrog harmonikaša, ništa mi drugo za sreću i ne treba. Čim pomislim na harmoniku, pored Jovičine harmonike setim se i one Bucine uz koju sam pevala pesmu "Na đerđefu vezak veze Fata". Tom pesmom sam kod Buce položila audiciju i ušla u diskografiju.

- Kad sam prvi put ušla na snimanje u čuveni "Studio 5", raspevavala sam se uz pesmu "Neka moja duša vene". Uoči snimanja prišao mi je Buca i rekao: "Slušajete vi, jedna je Nada Mamula, molim vas da je ne imitirate." Na moju sreću, Buca je imao strpljenja, pokazao mi je kako da otvaram usta i kako da napravim trilere onako kako ih ja osećam.

Azemina je počela da snima sa Bucom, a nekoliko godina kasnije doktorirala je sa Jovicom. Od 1973. do 1976. snimila je tri singla i jedan album sa nekoliko narodnih bisera koje je komponovao ili aranžirao Jovica Petković: "Neka moja duša vene", "Kada moja mladost prođe", "Nigde zore ni bijela dana", "Bejturane, bog t' ubio grane", "Nije svaka žena ista", "Var'o si me, dugo var'o", "Veruj mojoj ljubavi", "Oj, Vrbasu, vodo hladana".

- Jovica je doživljavao ekstazu dok svira, a taj svoj zanos prenosio je i na pevače. Svojim improvizacijama bitno je ukrasio i desetak mojih pesama i beskarajno mu hvala. Uz Jovičinu harmoniku i dan-danas uživam zatvorenih očiju.

- Sećam se, dođu trgovački putnici iz Beograda u Bosnu i žure da što više rasprodaju ploča i kaseta. A naš Jovica im veli: "Ma, stanite bolan, sedite da popijemo kafu, neće nam vreme pobeći." I danas pustim Jovicu, naročito dok vezem haljinu ili goblen.

Ponosna je Azemina i na Jovičine pesme "Romanijo, goro jelovita" i "Jajce grade, to je tvoja dika" za koje ni slutila nije da će postati posveta jednoj zemlji koje više nema.

- Snimala sam sa Jovicom i neke partizanske pesme, pesme u slavu bivše Juge. Snimila sam ih punog srca, a i danas se ne stidim tih pesama. To je naša istorija, a nijedna se istorija gumicom ne briše.

- Slično je razmišljao i moj pokojni kolega Hašim Kučuk Hoki. Govorio je da je Jovica i njega podigao, naročito sa virtuoznim improvizacijama u pesmi "Pijem da je zaboravim". Teško da bi jedna pesma od sedam minuta postala takav megahit bez Jovičinih bravura između strofa.

(Goran Milošević)