Sećanje na Dragana Tokovića: Dunavski ciklus našeg najevropskijeg kantautora

Niko tako nije opevao Dunav kao Dragoljub Dragan Toković. "Rastao sam pored Dunava", "Dunave, moje more", "S one strane Dunava ima jedna garava", "Kraj Dunava koliba", "Dunavom, Dunavom, sa svojom draganom" - čitav ciklus pesama o najvećoj evropskoj reci napisao je najevropskiji kantautor sa ovih prostora. I Dunav, koliko god bio veliki, mali je za Tokovićevu inspiraciju.

Preporučujemo

"Rastao sam pored Dunava,

pored dobrih starih alasa,

lovio sam šarane,

ispraćao brodove,

i snivao snove daleke.

Dunave, Dunave,

kraj tebe mi srce ostade.

Plovio sam belim lađama,

morima i mnogim rekama,

al' đerdapske klisure

i dunavske obale

u srcu su mome ostale.

Kada bih se opet rodio,

Dunavom bih opet plovio,

pevao bih curama

što rastu kraj Dunava

i mahao belim lađama."

(Dragan Toković)

- Moja prva inspiracija vezana je za crkvu. Moj otac Spasoje bio je sveštenik, a ja sam već sa četiri godine pevao "Amin" i "Gospodi pomiluj" da ječi cela crkva. U ratu sam ostao bez oca, selio sa braćom i sestrom, skrasio u Kruševcu. Tu sam upoznao Đuricu Ćirkovića, u to vreme najčuvenijeg harmonikaša, koji mi je prvi rekao da sam rođen da budem pevač i kompletan muzičar - pričao je Dragan Toković u "Saboru" Studija B.

Dragan Toković (1932 - 2002) je bio kompozitor, tekstopisac, aranžer, pevač i svirač narodne i zabavne muzike. Svirao je klavir, bubnjeve, bas, harmoniku, džez, šlagere, šansone, kancone, sirtaki... Izbacivao je pesme u jednom dahu, sa i bez instrumenta, otvarao i zatvarao kafane i luksuzne noćne klubove u Parizu, Londonu, Njujorku, Kairu, Bejrutu. Nekoliko godina je pevao šansone u društvu Šarla Aznavura i Žilber Bekoa. - Toković je moj idol. Malo je poznato da je on prvi svestrani kantautor sa ovih prostora. Sreo sam ga u "Topčiderskoj noći" i uverio se u njegovu pismenost i multikulturalnost. Nesebično nam je prenosio i svetska iskustva iz Amerike, Australije, Afrike.

Toković je moj muzički otac, a bogami i Tome Zdravkovića, Arsena Dedića i još ponekih koji su imali talenta da pokažu svoje ja u muzici - kaže srpski Jesenjin Rade Vučković.

Impresivan je spisak Tokovićevih pesama koje potpisuje kao autor i teksta i muzike: "U Novom Sadu", "Zorice, Zorule", "Lela Vranjanka", "Oj, Safete, Sajo, Sarajlijo", "Nema te više Alija", "Oj, Srbijo, zemljo voljena", "Volim da te volim", "Leti, leti, bijeli golube", "Šta će meni konji vranci", "Daj mi čašu rakije", "Ne budi me rano", "Nikog nemam osim stare violine", "Oženih se iz ljubavi puste", "Sremice mlade", "Zbogom moja ljubavi", "Ja prošetah kraj Morave", "Oprosti mi nano", "Fatima"...

Dragan Toković je bio veoma selektivan u izboru pevača svojih pesama. Retki su pevači koji se mogu pohvliti da su snimili vise od jedne-dve Tokovićeve pesme. Najviše Tokovićevih pesama snimio je Zoran Gajić Grozdinac. Razumeli su se i u pesmi i u boemiji i j disidentstvu. Toković je voleo Gajićevo ležerno pevanje, taj divan spoj radijskog i kafanskog pevanja.

- Tokovič je ostavio pravo malo bogatstvo, pun kofer nesnimljenih pesama. Sećam se, vodio sam mu nekoliko mojih pevača, naravno uz obaveznu preporuku sa par "stručnih" opservacija. Dovoljno mu je bilo da čuje par taktova i da pevaču otvoreno kaže - nisi ti za moju pesmu - pričao je Danilo Živković.

Dragan Toković, muzički otac većine ovdašnjih kantautora, preminuo je na današnji dan, 9. juna 2002. Ostao je u senci svojih pesama koje je narod odavno prihvatio kao svoje.

(Goran Milošević)