79. rođendan Raše Pavlovića: "Muzikalnost je moja dedovina"

Ovo je svakako najuspešnija presnimljena pesma iz opusa Raše Pavlovića. Pesmu je 1971. godine komponovao, otpevao i prvi snimio Mile Ivanović. Mile je ubrzo batalo pevanje i posvetio se zanatu, a početkom 90-ih pesmu je presnimio Raša Pavlović i ovekovečio kao trajni snimak sa Narodnim orkestrom u arhivi Radio Beograda.

Preporučujemo

"Moj život prolazi, odmiče dan po dan,

mladosti moioj kraj je tu, prolazi kao san,

zašto su krarki sni, ti dani mladosti,

zastani, zastani, pričekaj, još malo starosti.

Stanite dani, stanite noći,

stanite godine, hoću da živim,

da srcu svome ispunim želje sve.

Sećam se onih dana kada sam bio mlad,

najlepši behu dani ti, srećan sam bio tad,

mladosti nema više, jesen života je tu,

mladosti, zašto si otišla i odnela sreću svu.

Kao vihor brzo prođoše najlepši dani ti,

tako i mladost moja brzo prolazi,

sva blaga ovog sveta za mladost dao bih ja,

zastani, zastani, pričekaj, starosti prolleta."

(Mile Ivanović - Rajko Ivanović)

- "Stanite dani" postade vodeća pesma u mom opusu i pesma bez koje se ne da zamisliti nijedan moj nastup. Zavoleo sam je i zapevao čim se pojavila, a onda me žena nagovori da je presnimim - priča Raša za Muzičku apoteku.

Original je original, zato što je original. Naravno, i u narodnoj muzici ima primera da obrada bude uspešnija od samog originala. Raša Pavlović je tipičan primer posvećenika obradama starih izvornih i novokomponovanih pesama: "Svud me diraj, al' u srce nemoj", "Livada je moja uspomena", "U lijepom starom gradu Višegradu" "Kad su laste odletele", "Kad odlaziš sunce milo", "Razbole se šimšir list", "Sećaš li se draga onog mesta", "Poseja deda tri leje luka", "Bol boluje mlado momče", "Devojčice mala"...

- Početkom 90-ih presnimio sam pesmu "Svud me diraj, al' u srce nemoj" koju je moj kolega Toma Jovanović snimio iste te 1972. godine kad sam i ja snimio moju prvu ploču. Izbunario sam je, otpevao na svoj način i vratio u žovot. Mnoge kolege nisu ni znale za prvu verziju te pesme. Kad sam od Ace Šišića, legendarnog violiniste i kompozitora pesme, tražio saglasnost da je presnimim, samo je rekao: "A što pitaš?"

Sličan uspeh postigao je i obradom pesme Vite Životića "Livada je moja uspomena" koju je 1964. snimila Sida Marković. I ova pesma je u Rašinoj intetpretaciji postala trajni radio snimak. Snimio je Raša i legendarnu pesmu Dragiše Nedovića "U lijepom starom gradu Višegradu", i to sa strofom koja je izbačena u prvoj verziji Himza Polovine.

- Imao sam sreću da prvo postanem radijski pevač (1966), pa tek onda kafanski (1969) i diskografsko-estradni (1972). Kad sam položio audiciju na Radio Beogradu, imao sam svog korepetitora, imao sam i prave savetnike (Boru Ilića, Đoku Karaklajića, Branka Belobrka) koji su mi za sva vremena postavili glas i pokazali kako treba pevati. Na vreme sam naučio da je suština lepog pevanja u pevanju iz stomaka. To se uči, to je stvar treninga. Tako se glasnice čuvaju.

Radoš Raša Pavlović je dete Šumadije. Rođen je 3. juna 1944. u Obrvi kod Kraljeva.

- Zahvalan sam mojim raspevanim precima ma tom genu. Muzikalnost je moja dedovima. Moj otac je bio jedan od najboljih prvača u mojoj rodnoj Obrvi, a i šire. Moja majka je pevala u ovdašnjim izvornim grupama, a dobro su mi pevali i stričevi i ujaci. Jednostavno, ni ja nisam mogao da omanem.

- Pre nego što sam propevao, svirao sam frulu. U "Raspevanoj Šumadiji" Obrena Pjevovića uleteo sam kao zamena za čuvenog frulaša Pavla Stanojevića. U vojsci dam upoznao Ratomira Petkovića, velikog harmonikaša i muzičara s kojim sam dodatno usavršio pevanje. Posle vojske sam zapevao i na prvim tezgicama, a onda sam sa ekipom otišao u restoran "Fontana" u Budvi. Jedno veče došao Buca Jovanović sa suprugom, a ja bio baš pri šutu. Odvalio sam jednu sevdalinku, što je za Bucu bilo dovoljno da mi ponudi pesme za moju prvu ploču.

Snimio je Raša sedam singl ploča sa Bucom Jovanovićem, 18 pesama: "Sad pati, ako, ako", "Zbog mlade krčmarice", "Ženi se ne čekaj", "Šumadijo, posestrimo moja", "Ne varaj sebe, ne varaj mene" "Ne plači čemu to", "Voleo sam je", "Ljubav je kratka bila", "Vrbasu, hlasna rijeko", "Možeš li ti bez mene", "Negde daleko misli mi lete", "Da znaš draga", "Zora rudi", "Ptico siva", "Kad mi bude 70 leta".

- Imao sam i pre Buce velike uzore: Zaima, Safeta, Zehru. Imao sam malo i kafanskog i radijskog iskustva. Ipak, Buca mi je dao ono najvažnije, dao mi je dušu, razvio taj moj pupoljak i osećaj za muziku. Muzika je nešto nevidljivo, tu lepotu treba ostetiti i preneti na slušaoca. E, za te stvari Buca je bio genije.

- Sve ove godine uporedo sa pločama i kasetama snimam i za arhivu Radio Beograda. Snimio sam nekoliko stotina trajnih snimaka, po čemu sam jedan od rekordera. I sve dok me služi ovaj moj pisak trudiću se da ovekovečim ovo naše narodno blago.

(Goran Milošević)