"Lepa Jelo, vrati se u selo": A sad malo šumadijske idile

Dugačka pesma. Dugačka i na papiru, a kamoli kad se peva. Ali ko će ovo da snimi? Ko će ovo da peva? Ko će ovo da sluša? Ko će danas da snimi pesmu od 30 stihova? Ko danas ima vremena da sluša roman u stihu? Koji kompozitor može ovoliko teksta da "upakuje" u četiri minuta?

Preporučujemo

"Sećaš li se čobanice moja,

kad smo ovce čuvali u strani,

u poljupce kladismo se često,

ko će jutrom prvi da urani.

Izvor vodu da zahvati

i poljupce da naplati,

svako jutro kad se budi zora

čekala si mene kraj izvora.

Sad bez tebe svakog jutra

slušam večni žubor vode,

kad osetiš šta ti značim,

kajaćeš se zašto ode.

Zašto ode da živiš u gradu,

Lepa Jelo, vrati se u selo!

Sećaš li se, čobanice Jelo,

burmu sam ti obećao zlatnu.

Dok sam cveće brao na livadi,

moje ime vezla si na platnu.

Verov'o sam svakog dana

kad se budi zora rana,

da će venac zajedničke sreće

plesti davno čekano proleće.

Kad se setiš čobanice moja

divnih dana iz mladosti naše,

potražićeš livade mladosti

gde najlepši dani ti ostaše.

Priznaćeš tad sama sebi

da otišla nikad ne bi,

ne bi dala nikad svoja stada

za ulice nepoznatog grada."

(Velja Kokorić - Bora Vasić)

- Tu pesmu sam prvi put snimio 1980. godine na mojoj singlici. Čak je i tadašnjim muzičkim urednicima Diskosa zasmetala dužina pesme, pa smo je snimili bez treće strofe. Dvadesek godina kasnije snmio sam i drugu, bržu verziju, sa celim tekstom i trećom strofom.

- I sporija i brža, i duža i kraća, dobro prolaze kod publike. Sreo sam mnogo kolega koji su oduševljeni lepotom ove pesme. I moj život je opevan u ovoj pesmi, i moj rodni kraj koji je dao toliko majstora narodne muzike, i moja rodna kuća u Velikoj Bresnici u kojoj i danas živim i u kojoj mi je sve najlepše.

Tako priča Živislav Marković Zica, veliki majstor iz Velike Bresnice, uzoran poljoprivrednik i vlasnik jednog od najegzotičnijih glasova među narodnjacima.

- Nikad nisam odvajao pesmu od njive. Posle najtežih svadbi sedao sam na traktor. Sad su me stigli svi alali, al' mi nije žao. Po tom pitanju najviše ličim na mog druga Milančeta Radosavljevića. Sećam se, pre nekoliko godina zovu me na neki radio, a ja im kažem da nisam obro kukuruz. Komentar je bio da sam isti k'o Milanče, njemu ostao kombajn u njivi.

- Povadili žena i ja jednu stranu vinograda i posejali detelinu. Ceo dan nas greje sunce, oko nas zelenilo, orasi, jabuke, šljive, kruške, raj božji. Ispod vinograda i livade je naša bašta sa česmom. Tu je i naš bunar sa đermom koji škripuće, sa koga ja i moja supruga Zlatica vadimo vodu. A unuk i unuka u Beogradu završili fakultete pa se pitam ko će da se vrati u Bresnicu na ovaj naš zemaljski raj.

Pesmu "Lepa Jelo, vrati se u selo" ovekovečio je gospodin Bora Vasić, novinar i tekstopisac, specijalista za Žicine pesme.

- Kad smo snimali pesmu "Lepa Jelo, vrati se u selo", prišao je Mija Krnjevac i rekao Žici: "Slušaj dečko, ti imaš sve predispozicije za zvezdu. Dobro sviraš harmoniku, imaš svoj orkestar, znaš i da komponuješ, imaš specifičnu boju glasa. Treba samo da se opismeniš i da se posvetiš solo karijeri. Ali zapamti: neće te voleti svi!"

- Veliki Mija Krnjevac je bio u pravu. Pevanje Žice Markovića ne vole svi, ali oni koji ga vole prosto ga obožavaju. Žica svakoj pesmi udahne dušu i svaki taj treptaj kao zlatasti dodir zaigra i zablista i lako se prenosi na slušaoce.

Osamdesetih i devedestih godina prošlog veka, dok su radio stanice i pisani mediji objavljuvali mesečne i godišnje izveštaje, pesma "Lepa Jelo, vrati se u selo" izabrana je u 20 najslušanijih narodnih pesama.

- Prave, iskrene pesme, ako se ne zapišu, prođu kao i osećanja, kao mladost i život. Pesme sam zavoleo u ranom detinjstvu. U sedmom tazredu osnovne škole napisao sam pesmu na ruskom jeziku, kojom je nastavnik bio oduševljen, a posebno porukom i veštinom pesme. Posle nadahnutog recitovanja dobio sam takav aplauz da sam zaboravio da napustim binu.

- Taj nastup mi je dao podsticaj da pišem dalje, jer sam primetio da se to mnogoma dopada. Shvatio sam vrlo brzo, još u srednjoj školi, da će moje pesme imati više publike ako ih ponudim kompozitorima i pevačima narodne muzike koji će ih još više približiti narodu - kaže Bora Vasić, pisac romana u stihu "Lepa Jelo, vrati se u selo".

(Goran Milošević)