Sećanje na Mikija Mitrovića, muzičkog oca mnogih estradnih zvezda: Šekijev poslednji voz za estradu

"Oči su moje mutne od dima,

krčma se zatvara,

Preporučujemo

vino mi oduze snagu i razum,

duša je zaspala.

Ne mogu više paravo da hodam,

moje su noge drhtave zle,

ljubav od mene napravi roba,

jer ta mi žedena odnese sve.

Za mene nigde utehe nema,

više ni ljubavi,

i zasnji delić umorne snage

ja dadoh toj ženi.

Volim je, volim, k'o oči svoje,

zato mi ona nanosi jad,

i moj je život igračka njena,

sa mnom k'o s lutkom igra se sad.

Lutam sad, lutam, menjam kafane

kad zora dolazi,

drhtave noge jedva me nose,

život mi prolazi.

Ti strasna ženo, gde će ti duša,

da l' ćeš još kome naneti jad,

zbog tebe moram proklet da patim

i da sam stalno pijan k'o sad."

(Miki Mitrović - Mihovil Malik)

24. maja 2001. godine preminuo je Miki Mitrović, harmonikaš i kompozitor desetina onarođenih pesama. Da je komponovao samo jednu pesmu - Oči su moje mutne od dima - zaslužio je ovaj skroman pomen.

- Mikija sam upoznao u kafani "Grand" u Zemunu. Muzika svira, veselje na vrhuncu, a moje društvo zamoli upravnika da i ja nešto otpevam. "Može, ako zna da peva" - reče upravnik. Uzeh mikrofon i otpevah Tominu pesmu "Majko draga uberi mi buket belih ruža". Pobrah i aplauze, stiže i piće, priđe nam i jedan gospodin (u to vreme drug) i upita: "Da li bi hteo da snimiš ploču sa mojim pesmama? Ti lepo pevaš, ja se bavim komponovanjem i zovem se Miki Mitrović. Sutra u deset sati dolazim kod tebe da sninimo pesme na magnetofon i da ih uvežbaš."

- Iako sam mislio sam da se čovek zeza sa mnom, sutradan dolazi sa harmonikom ispred moje kuće. Pokazao mi je "Oči su moje mutne od dima" i ostavio snimak na kaseti da uvežban dok se ne vrati sa tezge. Kad smo otišli kod glavnog urednika PGP-a Miće Đorđevića, sačekala nas je hladna konstatacija: "Miki, pa ti si počeo i sa ulice da nam dovodiš pevače."

- Kad je pesma postala megahit, Mikijevoj sreći nije bilo kraja. Počeo je da se hvali i pred ostalim kompozitorima, pitao je za mišljenje i Bucu Jovanovića. "Ništa naročito, to je samo pesmičak sa banalnim naslovom" - odgovorio je Buca. Miki je ostao samoveren: "Buco, pa ovo samo da se odrecituje ima da se proda u sto hiljada." Tako je i bilo, ploča se višestruko pozlatila - kaže Miloš Milošević.

Dmitar Mitrović Miki (za prijatelje "Miki Runi") rođen je 31. oktobra 1931. godine u Mrsaću kod Kraljeva. Rano je počeo da pevuši i svira harmoniku, a tokom školskih dana postao je i član KUD-a "Heroj Maričić" u Mrsaću. Muzičku školu "Ognjen Prica" završio je u Zagrebu, a u Beogradu je pohađao estradnu školu u organizaciji Udruženja estradnih umetnika Srbije.

Komponovanjem narodnih pesmama počeo je da se bavi sredinom 60-ih. Okupio je vrhunske tekstopisce, pre svih Dragoljuba Hadžića i Mlađu Nikolića, i za petnaestak godina intenzivnog stvaralaštva snimio je oko dvesta ploča sa desetinama zlatnih i srebrnih izdanja: "Oči su moje mutne od dima" (Miloš Milošević), "Ako me nekada sretneš" (Žika Nikolić), "Zašto pitaš kol'ko mi je leta" (Vasilija Radojčić), "Noćas majko oboje smo budni", "Ostani pesmo i posle mene" (Šeki Turković), "U svetu sam život ostavio" (Stojan Marković, Zaim Imamović), "Šubare mi moje" (Toma Čolović), "Dođi po svoj deo bola" (Toplica Ranisavljević), "Moj se dragi sviđa mojoj nani", "Ti me prosiš dragi" (Milena I Mladen Petrović Kosmajac), "Hej, seljaci, zapevajmo sada" (Ahmet Bajrić), "Lažno je, lažno, sve što je tvoje (Saveta Jovanović)...

- Miki Mitrović je moj prvi kompozitor. Zahvaljujući Mikiju, uhvatio sam poslednji voz za estradu, u mojoj dvadeset šestoj godini, batalio fizikalisanje i kafanu, pa sam prilično bezbolno ušao u diskografiju. Hoću da kažem - nisam prodao kuću i imanje da bih snimio ploču. I danas kad čujem te moje prve pesmice sa Mikijem, shvatam koliko su to bile dobre pesme za jednog početnika. Čuje se da sam bio u grču, da sam pevao pod ručnom, iako sam vežbao makar mesec dana pre ulaska u studio - kaže Šeki Turković.

Početkom 70-ih, u jeku komponovanja najvećih hitova, Miki je snimao šaljive narodne pesme i parodije. Baš kad su narodnjaci najviše kukali, Miki je udario na razbibrigu. Baš u godinama "Apola 8" i planetarne gordosti zbog ovladavanja svemirom, Miki Mitrović je u tandemu sa Čkaljom snimio dvadesetak pesama, tek toliko da nas podseti koliko smo mali i banalni:

"Kad pogledam oko sebe,

svet u kome živim,

napraviše ljudi čuda,

prosto im se divim.

Presađuju ljudska srca

k'o mladu salatu

i na mesec popeše se

k'o da je na spratu."

Miki Mitrović je bio veliki boem, ženskaroš i kafanac. I pored muzičke pismenosti i rada sa zvezdama, nesebično je pružao šansu i mladima. Pamte se Mikijevi nastupi u "Lipovom ladu", "Vršačkom bregu", "Putniku"... Voleo je i da zapeva, naročito sa Anđelom Anđelić i Jadrankom Krećom. Snimio je i nekoliko pevačkih ploča.

- Miki je bio, onako na prvu, nabusit i nadmen, a u stvri je bio retko druželjubiv čovek. Kad iz banke iznese pun džak para na ime tantijema, čašćavao je celu kafanu, i znane i neznane. Mogao je da napravi daleko veću estradnu karijeru, ali nije mogao bez kafane. Godinama je svirao tzv. socijalističke slave, te male seoske vašare. Veliki posao je završavao utroje: on sa harmonikom, gitarista i pevač - pričao je Mikijev prijatelj i tekstopisac Mlađa Nikolić.

(Goran Milošević)