Danilo Mišković, legenda iz Bošnjana: "U moje vreme se svadbovalo po tri-četiri dana"

"Mnoge noći od života moga

kafanama ja sam poklonio

Preporučujemo

i u piću tražeći utehu

ja na dragu nisam ni mislio.

Ostaviću piće i lude kafane

i ljubiću svoju dragu

dok zora ne svane.

Sve sam zore Ciganima dao,

sa pesmama dočekiv'o jutra,

s drugivima čaše sam lomio

i živeo od danas do sutra.

Sve ću noći dragoj pokloniti,

ljubiću je u cveću jasmina,

na kafane neću ni misliti

ni na gorke čaše rujna vina."

(Danilo Mišković - Mića Živojinović)

19. maja 1941. godine u selu Bošnjane kod Varvarina rođen je Danilo Mišković, istaknuti harmonikaš i kompozitor, autor desetina narodnih kola i pesama za sva vremena.

- Posle nemačke okupacije i komunističkog otkupa, narodu je trebalo veselja. I krava je bila pravo bogatstvo, a kamoli harmonika. Trebalo je više krava za jednu harmoniku. Ali, investicija se brzo isplatila - priča Danilo za Muzičku apoteku.

- Upijao sam pesme, hvatao u letu, naročito u Romskoj mahali u Kruševcu. Stajao sam sa strane i divio se tom raspevanom i razigranim svetu. Onako bosi i poderani, uhvate se u kolo i pevaju. U sredini kola dve violine, mečka, gitara i harmonika. Tako sam ja došao na ideju da komponujem moju prvu pesmu "Curo mala bićeš moja dobro znaj, tebe voli jedan momak, ja sam taj". Bila je to pesma uz kolo, odnosno kolo sa pevanjem. Pesmu je 1969. godine snimio Raka Nikolić, a i ja sam polako ušao u diskografiju.

Imao je Danilo i mnogo uzora: Dragan Matić Žilić, Đurica Ćirković, Dragan Aleksić i, naravno neizbežni Radojka i Mija. Od svakog je "kraduckao", ali je svoj stil izgadio svakodnevnim usavršavanjem na narodnim veseljima.

- Svirao sam domaćinske svadbe, naročito u mom zavičajaju, u okolini Požarevca i Beograda. U moje vreme i Mirjevo i Žarkovo behu sela kod Beograda. Tada se svadbovalo po tri-četiri dana, pa imadoh vremena da se usavršim.

Od početka 70-ih do početka devedesetih komponovao je Danilo uporedo i kola i pesme. Svoja najlepša kola odsvirao je u duteu sa Živomirom Miletićem iz Skorice. Punih desetak godina važili su za najpoznatiji duet harmonika u bivšoj Jugi. Snimili su pedesetak narodnih kola: "Danilovo", "Žiletovo", "Nova Kruševljanka", "Devojačko-momački zaplet", "Momačka šetnja", "Jastrebači vihor", "Rasinka", "Meraklijsko", "Harmonikaška zavrzlama", "Zoranovo", "Nikolino", "Vojkanovo"...

- "Danilovo" je moje napoznatije kolo, a snimio sam ga sasvim slučajno. Dok smo čekali na snimanje pesama u "Braće Stamenković", počeo sam da sviram kola, tek toliko da se ruke ne ohlade. To se dopalo i mojim slavnim kolegama, a meni se doplalo tek kad se kolo zavrtelo u narodu.

Komponovao je Danilo i desetine besmrtnih narodnih pesama: "Moj život je ruševina stara", "Pogađam se sa životom" (Brana Marković, Smederevac), "Nije život u čašama vina" (Ljubiša Krstić, Nedžad Salković), "Ja sam sportski ribolovac" (Mića Đukić, Miki Gajić, Smederevac), "Siromah sam, al' sam lep" (Radiša Milojević, Smederevac), "Možda si čula da život piše romane" (Kvaka), "Ostaviću piće i lude kafane" (Aca Stefanović), "Udaje se ćerka moja", "Pruži mi ruku, prsten ti dajem" (Ljubiša Krstić), "Curo mala", "Ne mogu bez tebe" (Raka Nikolić), "Grehe činim, grehe praštam" (Radiša Urošević)...

- Moj najveći hit "Moj život je ruševina stara" trebalo je da snimi Kvaka. A Brana Marković, sa kojim sam tada najviše tezgario, zapretio je da će da se ubije ako je ne dam njemu. S druge strane, Kvaka je ponudio Brani i grdne pare kako bi odustao od snimanja.

- Brana je bio uporniji, a Kvaki sam dao pesmu "Možda si čula da život piše romane". Zakasnio je na snimanje, a onda se pojavio sa dve dame, onako vidno raspoložen. Kad smo ušli u studio, zaboravili smo na sve nesporazume. Kvale je to otpevao i oplakao najlepše na svetu.

Izgradio je Danilo jedinstven stil sviranja narodnih pesama i kola, redak spoj tehnike i meraka, brzine i uživanja. Danilovim stopama nastavljaju i njegovi naslednici, sin Srboljub i unuk Nikola. Srboljub je uspešan harmonikaš, kompozitor, aranžer i vlasnik studija, Nikola proširuje vidike i na neke moderne teme na harmonici.

(Goran Milošević)