Homoljski motivi Goce Stojićević: Sećanje na audiciju kod Miroslava Matušića

Propevala je još kao devojčurak, sa dvanaest godina pobedila na "Homoljskim motivima", sa petnaest godina snimila prvu ploču i postala najmlađi solista u istoriji Radio Beograda.

Preporučujemo

- To je ono kad propevaš u majčinoj utrobi. A sa svojih petnaest godina već sam počela da snimam ploče i trajne radio snimke, i to taman kad sam upisala prvi razred srednje škole (pošla sam godinu dana ranije). Politički rečeno, kod mene je sve transparentno - kaže folk diva Goca Stojićević.

Iako je rođena u Beogradu, Gocin pravi zavičaj je Istočna Srbija. Neresnica, Kučevo, Izvorinka - obeležili su Gocino bajkovito detinjstvo.

- U Neresnici sam upoznala Izvorinku Milošević i njenu baku Stojnu od koje sam naučila prve vlaške pesme. U nastavničkoj koloniji bilo je i drugih nacionalnosti, pa sam odmalena postala poliglota. Pored srpskog, vlaškog i ruskog, govorim i šatrovački, zapravo, sama ga izmišljam.

- Taj odnos sa Izvorinkom nadmašio je sve rodbinske veze, ona mi je više od sestre. Drugarica moja iz najmlađih dana, vesela, vatrena, vedra, nasmejana, raspevana, razigrana. U njenom prezimenu su dve bitne reči: em "milo", em "šević", a od ševe nema seksipilnije ptice.

1967. godine Goca Stojićević se pojavljuje na "Homoljskim motivima" i polaže prvu pevačku audiciju pred legendarnim trubačem Miroslavom Matušićem i njegovim ansamblom.

- Propozicije su bile da svaki kandidat nastupi sa tri pesme. Sećam se i tog formulara na kome sam upisala pesme: "Sviće, sviće, rujna zora" (hit pesma Nedeljka Bilkića), "Gde si dušo, gde si rano" (zahtevna izvorna pesma) i "Ciganka sam vrele krvi" (ritmična pesma Dragoslave Genčić).

- Čak je i moja majka pokušavala da me odvrati, da odaberem neku malo lakšu pesmu, ali nije bilo šanse. Polagala sam pred Miroslavom Matušićem i njegovom ekipom, u stvari porodičnim ansamblom. Ti Matušići su bili pravo čudo u našem kraju, veliki majstori iz jedne plemenite muzičke loze.

- Kad sam došla na audiciju, dobila sam i meni sasvim nepoznatu odlučnost: "Ako ne mogu da pevam Gde si duso, gde si rano, neću ni ove ostale dve." Možeš misliti, ja onako stidljiva i povučena, takoreći snebivljiva i lepo vaspitana, tako nešto izustih. Matušić mi dade tonalitet, počeh da pevam, i već posle prve strofe bila sam prekinuta sa konstatacijom: "Ova mala je favorit, pobeđuje sigurno."

Tako je i bilo. Raspevani devojčurak zapao je za oko estradnom magu Tihomiru Paunoviću. I već 1970. godine pojavljuje se prva singl ploča Goce Stojićević sa dve vlaške pesme: "Budi uvek uz mene" i "Siroče sam odmalena".

- Čak sam za te pesme pisala i tekstove. Kako onda, tako i danas - mene često obuzima rima.

(Goran Milošević)