Jašar Ahmedovski uoči solističkog na Tašu: Sećanje na velike koncerte i opkladu sa Tomom

Imao je sedam godina kad je počeo da peva i kad je poverovao da će jednog dana postati profesionalni pevač. Imao je devet godina kad je počeo da pobeđuje na dečjim festivalima u Makedoniji. Imao je sedamnaest godina kad je snimio prvu ploču i zreo glas koji je neodoljivo podsećao na Šabana. I, evo, posle više od 40 godina karijere, desetina megahitova i miliona prodatih ploča, 10. juna na Tašmajdanu Jašar Ahmedovski priređuje i svoj solistički koncert

Preporučujemo

- Prvo moje upoznavanje sa budućim kolegama desilo se upravo na jednom koncertu u mom rodnom Prilepu. Tada sam shvatio koliko je važno poštovanje koje pevač ima od strane publike. Safet, Meho, Bilkić, Toza - to su ljudi koji su dočekivani kao bogovi. Ljudi su kao na nekom hodočašću imali samo želju da ih pipnu, čisto da se uvere da da li su ljudska bića - priča Jašar za Muzičku apoteku.

- Imao sam problem kako da priđem tim ljudima. Prvo sam upoznao Mehu Puzića, i to tako što sam se okuražio da otpevam jednu pesmu. Kad je čuo kako pevam, rekao mi je da ne sedim u Prilepu nego da se odmah uputim u Sarajevo ili Beograd i da počnem da snimam.

Uputio se Jašar u Sarajevo i upoznao svog ljubimca i prvog kompozitora Šabana Šaulića. I već posle prve snimljene singl ploče, Jašaru se ukazala prilika i za prvi nastup na koncertu. Bilo je to na turneji "Hit leta" 1981.

- Kada sam sa kolegama izašao iz autobusa, devojčice pitaju gde je Jašar, a ja se krijem od stida. Na koncertu u Zenici, na stadionu "Bilino polje", doživeo sam ovacije od strane 15. 000 ljudi. Kad me najavio voditelj, doživeo sam aplauz koji i dan-danas odzvanja u mojim ušima.

- Otpevao sam jedine dve pesme koje sam imao snimljene ("Ružo moja, najmiliji cvete" i "Sudbina je moja u rukama njenim"), a publika je htela još. Vraćali su ma na binu nekoliko puta, pa sam nastavio da pevam pesme mojih kolega. Voditelj je na kraju morao da mi otme mikrofon kako bi najavio sledećeg pevača.

Još jedan koncert bitno je uticao na formiranje Jašarevog pevačko-estradnog samopouzdanja. Na vrhuncu eksplozije zvane "Poselo na Kalemegdanu" upriličen je koncert u Parizu, jedan od poslednjih uoči početka raspada bivše Juge.

- Te godine, taman kad sam izašao iz vojske, pojavio se moj album sa Novicom Uroševićem gde je skoro svaka pesma bila hit: "Jagnje moje malo", "Ti si jedina", "Zabraniću suzama", "Oko, moje crno oko", "Ne mešaj se u moj život", "Luduj sine, samo nek si živ", "Što nas druže ostavljaš"...

- Bole Milojković, legendarni urednik "Posela", pravio je redosled nastupa i ostavio me da pevam na kraju. To je podrazumevalo da sam u tom trenutku na vrhu popularnosti. Prilazi mi Toma i u svom ležernom stilu veli: "Kako ćemo sad? Ti pevaš zadnji, ali kako ćeš izaći posle mene?" Priznajem bilo mi neprijatno, hteo sam da intervenišem kod Boleta, da prepustim čast nekom velikanu da zatvori koncert.

Toma Zdravković je preuzeo inicijativu i uzeo stvar u svoje ruke: ponudio je Jašaru jedinstvenu opkladu.

- Tako nešto je mogao samo Toma da smisli - ko bude dobio manje biseva, taj će celo veče da bude konobar pobedniku. Naravno, pristao sam, teško je bilo odoleti takvom izazovu. Izađe Toma i dobije tri-četiri bisa. Izađem ja i dobijem sedam-osam biseva. Kako sam ušao u garderobu, pojavljuje se Toma sa belom košuljom preko ruke i kaže: "Izvinite, šta ćete da popijete?"

Posle takvih i mnogih drugih koncertnih iskustava, Jašar Ahmedovski ne diže medijsku i reklamnu halabuku uoči solističkog na Tašu. Pa to je bar rutinska stvar - rekao bi Đole Balašević.

- I danas smatram da sam rođen u srećno vreme za muziku. Zakoračio sam na estradu u vreme Šabana, Safeta, Toze, Kvake, Tome, Vučkovića, Ujka Noleta... Uz takve ljudske i pevačke gromade gradio sam i svoj stil i svoje samopouzdanje.

- Nedostajaće mi svi ti ljudi, skoro svi su pokojnici. Nedostajaće mi i to druženje i podrška, njihova boemija i fazoni. Naša boemija nije bila samo puka pijanka sa valjanjem ispod stola i srčom do kolena. Ostajali smo celu noć (pa sutradan na bis) uz pesmu i priče o pesmi. Bilo nam je lepo bez ikakvih stimulansa.

- Čekao sam samo da se skockaju sve kockice, naročito kad je u pitanju organizacija. I ovaj koncert je samo sastavni deo moje diskografsko-estradne karijere. Siguran sam da zbog solističkog koncerta neću biti ni bolji ni lošiji čovek, niti će moja karijera biti veća ili manja.

(Goran Milošević)