Sin Save Jeremića o svom slavnom ocu: Sećanje na ikonu srpske frule
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
JS
Ima li lepšeg opisa, legendarnog čika Save Jeremića od ovoga. Opisao ga je Stanimir, baš kako dolikuje. I pesmu koja stremi živom izvođenju, a ne ovoj komercijali. Od malena pamtim čika Savu. Opasan čikica je bio, onako u nošnji, s frulicom, sitno korača. Voleo je da razgovara sa decom. Upisivao se u spomenare, a imao je neverovatan potpis. Uvek ga se rado sećam, unuk je naučio sve o njemu, čim je uhvatio ručicama frulu. Svoja sećanja i iskustva treba deliti, sa osmehom.