Sećanje na Prizren i Jordana Nikolića: O čežnji zamandaljenog erosa i o aristokratskoj narodnoj muzici

"Oj, golube, moj golube,

oj, golube, moj golube,

Preporučujemo

ne padaj mi na maline, goro zelena,

ne padaj mi na maline, ružo rumena,

maline su još zelene,

maline su još zelene,

kad maline budu zrele, goro zelena,

kad maline budu zrele, ružo rumena,

i same će opadati,

i same će opadati,

kao suze devojačke, goro zelena, devojačke i momačke, ružo rumena."

(narodna)

- U ovoj pesmi sve je slika i sve je metafora. Golub je izabranik njenog srca, a maline su grudi devojačke, i to onaj najčvršći deo, zabranjena zona - pričao je Jordan Nikolić u radio izdanju Muzičke apoteke.

- Sve u svoje vreme - poručivale su prizrenske gospe kao vile ograđene zamkom. E, upravo ta čežnja zamandaljenog erosa proključala je u ovoj pesmi.

Ovaj rođeni Prizrenac plenio je aristokratskim duhom i ukusom. A i Prizren je, primeti Nušić, grad nad gradovima i varoš nad varošima. U Prizrenu je car Dušan vladao najvećom Srbijom koja je ikad postojala.

- U tim uskim, krivudavim i kaldrmisanim sokacima trčalo je moje bosonogo detinjstvo i moja prva mladost. Đačke igranke u gimnaziji, učiteljskoj i muzičkoj školi, korzo, prvi ukradeni poljubac kraj Bistrice...

- Korzo je bio institucija. Subotom i nedeljom su čitave porodice uživale u baklavama, tulumbama i ostalim orijentalnim đakonijama. Kad neko od naših drugara zastane na ćošku i zasvira gitaru, sa druge strane se začuju zurle i daire. Bio je to poziv na igru koji su prihvatali i oni sa jednom nogom.

Jordan Nikolić (1933 - 2018) je tipičan radijski pevač, baštinik narodnog blaga sa Kosmeta. Kao diplomirani profesor srpskohrvatskog jezika i književnosti bio je solista i muzički urednik Radio Prištiine, kasnije i solista Radio Beograda.

- Početkom 60-ih Radio Beograd je organizovao muzičko takmičenje gradova. Ja sam kao rođeni Prizrenac predstavljao Prištinu a, dobro se sećam, Tozovac je predstavljao Kraljevo. Pobedio sam na tom takmičenju i dobio poziv Radio Prištine da snimam trajne snimke i da budem muzički urednik. Formirali smo ansambl narodnih pesama i igara "Šota" koji je tih godina bio jedan od najboljih u Jugoslaviji, a i po svom nacionalnom sastavu bio je Jugoslavija u malom.

Posle 18 godina provedenih u Radio Prištini, Jordan prelazi u Beograd i svoje enciklopedijsko znanje stavlja na raspolaganje nacionalnom radiju i orkestru.

- Još za vreme službovanja u Prištini snimao sam trajne snimke za arhivu Radio Beograda. Moj poslednji snimak za Radio Beograd je pesma "Udade se Jagodo", ujedno i moj najpopularniji snimak. To je pesma koja se zasniva na istinitom događaju u Prištini s početka 20. veka. Đorđe Jovanović, kafedžija iz Prištine, inače rodom iz Đakovice (otuda "Đorđe Đakovac"), nestao je 1912. godine u Balkanskom ratu, a njegova žena Živka je umrla 1935. Saznao sam i to da Đordeva i Živkina ćerka Vida sa svojim sinom Ilijom živi u Ribnici kod Kraljeva.

- Mnogo sam naučio iz istorije naše muzike. Još u Dušanovoj povelji iz 14. veka pominje se svirač Prede i trubač Dragan iz Prizrena. U Domentijanovim beleškama s kraja 13. veka piše: "Kada je Stevan Prvovenčani za trpezom sedeo, timpanima i guslama je uveseljavao svoje velikaše."

Svoj muzički izraz bazirao je na pesmama iz svog podneblja. Obišao je svet, a u muzici nije išao dalje od Prizrena i Kosmeta.

- Zaboravlja se da su lirske narodne pesme starije od epskih. To je istinski muzički i kulturni početak našeg naroda, drevniji i od spomenika naše srednjovekovne pismenosti. I Stevan Mokranjac se veoma pohvalno izjasnio o muzikalnisti mojih zemljaka: "Po melodičnosti i osećajnosti najmuzikalniji deo našeg naroda je na Kosmetu, oko Prizrena."

- Svoj muzički izraz baziram pre svega na etnomuzikološkim zbirkama. Miodrag Vasiljević je '46. i '47. boravio na Kosovu i Metohiji i tom prilikom je zaključio da je Prizren centar aristokratske srpske muzike. Pesme sa Kosmeta su bogate skoro svim ritmovima. Sećam se, muzičari iz Narodnog orkestra su imali probelema prilikom snimanja pesme "U selo kavga golema". Ponavljali smo je desetak puta dok svi nismo uhvatili ritam osam osmina.

Jordan je bio jedan od najobrazovanijih ljudi u svetu narodne muzike. Znao je mnogo pesama, a još je više znao o pesmama i to onim drevnim.

- Goranci su najkasnije islamizovan živalj na Kosmetu. Poslednja Srpkinja iz Gore, baba Božana, umrla je 1851. Iz tog područja je i legendarna pesma "Marijo, bela kumrijo". Reč kumrija znači gugutka.

Jordan Nikolić je preminuo 26. aprila 2018. Kosmetskom slavuju u čast priređen je pre nekoliko dana koncert Narodnog orkestra i solista RTS-a.

(Goran Milošević)