Žarko Pavlović Valjevac, estradni mag sa cilindrom i belim šalom: Sećanje na "Tata Žareta"

"Mila moja kćeri život je pred tobom,

zato pazi dobro šta činiš sa sobom,

Preporučujemo

u životu hrabra i oprezna budi,

život ti je čuudan, još čudniji ljudi.

Kad se smiješ mila kćeri

smijaće se s tobom svi,

a kad budeš zaplakala

plakaćemo ja i ti.

Sve što jednom prođe više se ne vraća,

svaku svoju grešku čovjek dvaput plaća,

a za ljubav kćeri neko davno reče,

čas je santa leda, čas k'o vatra peče.

Na kraju zapamti, život tajnu krije

koju dosad niko još otkrio nije,

sve što sad ne znadeš mi stariji znamo,

kad budeš odrasla kaz'će ti se samo."

(Žarko Pavlović Valjevac - Đuro Boljanović)

12. aprila 1997. godine preminuo je Žarko Pavlović Valjevac, kompozitor kratkog veka i besmrtnih pesama. Doduše, da je komponovao samo jednu pesmu - Kad se smješ mila kćeri - zaslužio je ovaj skroman pomen.

- Ta pesma je nastala one noći kad se rodila moja ćerka, a snimio je Nedžad Salković sredinom 80-ih. Kad sam pokazao stihove Žarku Pavloviću Valjevcu, jednom izrazitom Šumadincu i u životu i u pesmi, samouvereno mi je rekao: "Napraviću Nedžadu pesmu koja će imati širu publiku i od "Ne klepeći nanulama." I eto, sretoh mnoge ljude koji kažu da je to najlepša i najmudrija balada koju su čuli, da je slušaju i narodnjaci i zabavnjaci - govorio je tekstopisac Đuro Boljanović.

Žarko Pavlović Valjevac rođen je ratne 1941. godine u Miličinici kod Valjeva, od oca Leke i majke Borke. Od oca je nasledio harmoniku i ljubav prema narodnoj muzici. Sa bratom Životom ubrzo postaje atrakcija na prelima i igrankama u valjevskom kraju. 1969. godine na takmičenju harmonikaša u Sokobanji Žarko i Života pobeđuju kao duet harmonika, a iste godine Žarko formira i svoj ansambl i na velika vrata ulazi u diskografiju. Kakva je to postava bila: Žarko i Života - harmonike, (kasnije Antuš Gabrić i Mile Lovac), Miša Blam - bas, Velja Kokorić - frula, Dragoljub - bubnjar. Bio je to godinama jedan od najtraženijih estradnih ansambala sa najjačom ritam sekcijom.

Od kraja 60-ih do kraja osamdesetih Valjevac je komponovao stotinak večitih hitova za najveće zvezde narodne muzike: "Kad se smiješ mila kćeri" (Nedžad), "Da volim drugu ne mogu", "Takav je život boema", "Kako da dođem na svadbu tvoju" (Marinko), "Samo sam jednom volela", "Dođi u topli dom", "Kad imam pravo na bol", "Tužna majka" (Vida), "Kad kosa osedi" (Slobodan Mulina, Dragiša Simić), "Đevere čuvaj mladu" (Ljubo Đurović), "Ti si sve što želim", "Poslednja suza" (Bora Drljača), "Oj, Srbijo, rodila te majka", "Zanela me jedna plavuša", "Piši šta je pila žena plava" (Era), "Da je meni da te vidim", "I čemer i suze ti imaj u vidu" (Slađana Košutić), "Curica mi na opanak stala", "Sve od šale do rasranka dođe", "Lutam kao ptica" (Dragiša Simić), "Devojčice digi, digi, daj", "Čitav život popiću", "Prijatelja nema" (Pera Grubić), "Da li si još uvek lepa" (Ljuba Aličić), "Neka stari ko voleti ne zna" (Sneki), "K'o da je vreme stalo" (Gedža), "Komšinice skuvaj kafu", "Ne mogu više bez nje" (Gvozden Radičević), "Jorgovan miriše", "Umoran se vraćam", "Zaigraj, zapevaj" (Milan Simić), "Poklon za rođendan" (Sneža Đurišić), "Ja ciganski volim" (Nedeljko Bilkić), "Širi ruke, dragi sine" (Meho Hrštić), "Hajde majko, ti povedi kolo" (Milijan Rafajlović)...

- "Tata Žare" je komponovao moj prvi veliki hit "Ti si sve što želim ja". Bila je to jedna vesela dvojčica koju su pevali i zviždukali milioni Jugoslovena. Od te pesme sam kupio i moju prvu besnu limuzinu. Već na sledećoj ploči komponovao mi je još dva hita "Poslednja suza" i "Pijano srce". Bile su to jako moderne pesme za to doba, toliko moderne da nam je urednik Jugotona predložio da ih podelimo i izdamo na dve ploče - pričao je legendarni Boro Drljača.

- Bio sam u prvoj ekipi pevača Žarka Pavlovića Valjevca. Snimio sam i jednu njegovu pesmu "K'o da je vreme stalo" u marijači fazonu. Kad su naši lokalni valjevski harmonikaši počeli da mu prebacuju kako se udaljava od harmonike, Žarko im je odbrusio kao iz topa: "Kako vas bre nije sramota da tako nešto zatražite od mene. Kad ste videli da se Nikola Tesla penjao na bandere" - seća se Nikola Urošević Gedža.

- Valjevac je pored muzičkih vijuga posedovao i sposobnost da proceni čoveka. Igrao je otvorenih karata, pevaču je odmah stavljao do znanja da li je za njegovu pesmu ili nije. S druge strane, i ja sam bio iskren prema Žaretu. Pre nego što bih snimio neku njegovu pesmu, obično bih mu za početak oprao auto. Zato me i zavoleo, postao sam jedan od njegovih prvih i udarnih pevača, pevao tercu na desetinama ploča njegovih pevača - kaže Milan Simić.

Valjevac je jedan od prvih šefova orkestara koji je izgradio i modno-scensku prepoznatljivost svoje postave. Plenili su svojim kariranim sakoima ili belim sakoima sa kariranim reverima. Kad je izgubio kosu, počeo je da nosi cilindar. Promovisao je i beli šal, pre Ćire Blaževića.

Valjevčeva pesma "Da volim drugu ne mogu" iz 1983. godine podigla je Marinka Rokvića u megazvezdu.

- Malo je poznato da sam ja prvi snimio "Da volim drugu ne mogu", snimio, a nikad je nisam objavio na albumu. Žarko me uslovio da pored ove snimim još nekoliko nejegovih pesama, praktično ceo album. Iskreno, dopala mi se samo ova pesma, tako da od posla nije bilo ništa. Posle je tu pesmu snimio i Kvaka, samo što meni i Kvaki nije mnogo značila, a Marinku se baš posrećila - pričao je Novica Negovanović.

Maštovitim melodijama i foršpilima opevao je lepote Srbije i ljubavne jade njenih sinova i kćeri. Izdavao je ploče za sve diskografske kuće u bivšoj Jugi, a krajem 80-ih formirao je i svoju produkciju "Beogradton".

- Proveli smo dane i nedelje u studiju. Imao sam čast da snimim i njegov veliki hit "Da volim drugu ne mogu". Kada smo preslušavali pesmu, Žarkus se dopalo kako je Novica otpevao i kako je Dragan Knežević aranžirao. A onda je usledio "kurcšluš": Žarko je uslovio Novicu da snimi još nekoliko njegovih pesama, a Novica se uvredi i reče: "Briši sve!" Dok su se Žare I Novica svađali, ja sam sačuvao snimak na drugom mestu, preslušao još jednom i odlučio da ga sačuvam makar za svoju dušu - kaže legendarni tonski snimatelj Aca Radojičić.

Žarko Pavlović Valjevac, legendarni "Tata Žare", preminuo je 12. aprila 1997.

(Goran Milošević)