Posle 30 godina Jasna Kočijašević objavila novi album: "Ne možeš postati ako nisi, ni prestati ako jesi"

"Ti i ja ulica starih još se sećamo,

nama je svet bio na dlanu kad smo zajedno,

Preporučujemo

a bilo je dana, noći i pesme,

mi smo znali šta se ne sme,

bilo je nas ranjenih, ali osmeh čuvamo.

Samo je stara kaldrma znala gde smo ti i ja,

svako na svojoj strani sveta uvek nada se.

Samo je stara kaldrma čuvala tajne mnogima,

oni što vole, gde god bili, uvek vrate se.

Ne brini se, razumem sve što ne izgovoriš,

ja sam ti sigurna luka u koju doploviš,

ma ne brini za stare rane, suze davno obrisane,

opet si tu, novo jutro sa mnom da podeliš."

(Miloš Mihajlović)

- "Kaldrma" je jedna stilizovana narodna pesma koja ima elemenata nekog urbanog folka i šmekeraja. Kad je moj sin prvi put za klavirom otpevušio "Kaldrmu", rekla sam to je to - kaže diva narodne muzike Jasna Kočijašević u razgovoru za Muzičku apoteku.

- Moj sin, koji inače obožava majku kako peva, je ne samo muzički nego i inicijalni tvorac ovog mog novog albuma. Jeste da me "vozao" jedno desetak godina sa ubeđivanjem, ali mi je stavio do znanja da će moj sledeći album biti sa njegovim pesmama. U međuvremenu su u Miloševo jato dolepršali i Kanarinac i još poneki pevači, a onda sam na red došla i ja.

I tako, posle punih tridesetak godina (prethodni album "Idi od mene" je objavljen 1992. godine), Jasna Kočijašević objavljuje novi album sa deset pesama (pet novih, četiri izvorne i obrada jednog hita od pre pola veka) u muzičkoj režiji Miloša Mihajlovića i Ace Sofronijevića.

- Miloš je inače najškolovaniji muzičar u našoj kući. Završio je akademiju, odsek klavir, ali je zadojen narodnom muzikom. Prvo što je usvojio sa ovog našeg terena bila su narodna kola koja je svirao na klaviru još sa dečjim prstićima. Miloševe uši su prepune raznih instrumenata, pa nije ni čudo što njegovi aranžmani zvuče tako moćno. Mislim da su i ove pesme koje mi je podario spoj njegove duše i virtuoznosti na klaviru.

- Sve pesme su snimljene u studiju i u produkciji "AS STUDIOTON" maestralnog Ace Sofronijevića i uz njegov orkestar. Zahvalna sam mu što je baš meni ukazao tu čast da budem prvi pevač koji je objavio album za njegovu produkciju i da ponesem taj redni broj 001.

Na novom CD-u Jasne Kočijašević je pet potpuno novih pesama: "Kaldrma", "Dama", "Znaš li koliko", "Sumnja", "Nebo iznad reke Save". Sve pesme odišu tim divnim spojem tradicionalnog i modernog, susretom ravnice i sevdaha.

- "Dama" je pesma koja je bila namenjena nekom drugom. Miloš me zamolio da napravi samo demo snimak u mom izvođenju. Pomislih, mani me, nisam to ja, a kako li će to tek neko drugi da nauči od mene. Međutim, čim sam počela da pevam uz Miloševu pratnju na klaviru, učini mi se da to ima neku težinu, pa je zadržah za sebe. A bogami, primećujem da se sve više mojih ispisnica pronalazi u ovoj "Dami" koja na kraju ostade sama.

- "Sumnja" je pesma sa naravoučenijem. Kad neko izgubi poverenje i kad sumnja krene da razara dušu, ne veruje mu se i kad istinu govori. "Sumnja" je ispovest žene koja se bori za svoju ljubav, jer zna da se ne naručuje na tacni kao ketering.

- Jako sam ponosna i na pesmu "Znaš li koliko" koju mi je pre nekoliko godina poklonio predivni Futa Radulović. Pesma je stajala nekoliko godina, samo se čekao pravi tekst koji je, kao i za sve nove pesme na mom albumu, napisao moj sin Miloš.

Na novom CD-u Jasne Kočijašević je i nekoliko obrada starih izvornih pesama i sevdalinki: "Moj dilbere", "Tamburalo momče u tamburu", "Kad ja pođoh na "Bembašu", "Jovano, Jovanke".

- Ja sam jedna od prvih koja je snimila pesmu "Moj dilbere" na nosaču zvuka. Miloš je poželeo da to presnimimo, doduše uz dosta natezanja oko tonaliteta. Miloš insistira na tim gornjim lagama, a ja se bolje osećam ako pevam malo niže.

- "Kad ja pođoh na Bembašu" je mnogo snimana i meni mnogo draga pesma. U Bembašu sam gledala od ranog detinjstva. Kuća moje nane je bila nedaleko od Vijećnice, pa kad se pođe tom kaldrmisanom ulicom i tim stepenicama, puca pogled na Trebević i Bembašu. A onda čujem moju majku kako peva te prelepe sevdalinke. Tako sam pored majke i ja zavolela

sevdah i pevala "tek toliko da mi prođe vrijeme", a onda i sve ozbiljnije, i tako sve do danas.

- Obnovili smo i pesmu "Za naše venčanje" koju mi je Kanarinac napisao i komponovao pre više od pola veka na jednom od mojih prvih singlova. Ta pesma je obnarodovala našu ljubav i jednom prelepom slikom na omotu na kojoj me Kanarinac prstenuje uz propratni tekst "Jasna sa svojim kompozitorom".

Prezadovoljna je Jasna prijemom novih pesama i od strane publike i od strane kritike. Posle samo nekoliko meseci od zvanične promocije albuma, "Kaldrma" postaje vodeća pesma i na Jutjubu i na radiju.

- Davno sam naučila da ne možeš postati ako nisi, ni prestati ako jesi. Ponekad pomislim da sam pogrešila što se i ranije nisam prestrojila u neke malo modernije folk žanrove, a onda pomislim da mi je lepo i ovako. Volela bih da se makar neka od ovih pesama dopadne publici i da jednog dana postane evergrin.

(Goran Milošević)