Zoran Starčević o 20 godina "Trija Balkanske žice": Iskustvo plus akademsko obrazovanje, Balkan plus klasika

Od rokera na lozničkim igrankama i harmonikaša u muzičkoj školi preko grupe "Vožd" i jednog od najvećih hitmejkera narodne muzike do "Trija Balkanske žice" - sve je to poluvekovni umetnički trag maestra Zorana Starčevića.

Preporučujemo

- Počeo sam kao rok muzičar na lozničkim igrankama. Svirao sam "Led Cepelin", "Dip parpl", "Indekse, "Ju Grupu". Bilo je to vreme kada gitara nije bila u redovnom muzičkom školovanju i kad nije bilo puno ploča sa stranom muzikom i strane muzike na našim radio stanicama - priča Zoran Starčević za Muzičku apoteku.

- Ubrzo sam, po uzoru na rok muziku, počeo da pravim neke svoje instrumentale i da se pojavljujem na radio audicijama i "Subotičkom festivalu". Moji prvi autorsku radovi su u domenu instrumentala (pop, rok, narodna kola). Na radiju sam stekao tu višu dozu estetike koju, čini mi se, negujem sve ove godine paraleno sa komercijalnim motivima.

I posle briljantne kompozitorske karijere (preko hiljadu pesama i narodnih kola), početkom 21. veka Zoran Starčević sa svojim sinovima osniva "Trio Balkanske žice".

- Moji sinovi su rasli uz gitaru, tako da možda i nisu imali izbora kad je instrument u pitanju. Neki misle kako sam gurnuo svoju decu u muziku, kao što to rade neki sportisti, glumci ili advokati sa svojom decom. A ja sam, u stvari, sve učinio da se moja deca ne bave ozbiljno muzikom.

- Međutim, kad su počeli da osvajaju nagrade na takmičenjima i kad su završili Muzičku akademiju sa desetkama, to više nije bilo u mojim rukama. Zanimljivo je da je moj sin prvi nastavnik gitare u "Mokranjcu", jednoj od najstarih beogradskih škola. Ostalo mi je samo da ih ispratim, da spojim njihovo akademsko obrazovanje i moje ogromno iskustvo u balkanskoj muzici.

"Trio Balkanske žice" (Zoran, Nikola i Željko) počeo je 2003. godine. Za ovih 20-ak godina obiđoše planetu nekoliko puta.

- Opšte je poznato da nema mnogo srpskih pesama koje su poznate u svetu. Svirajući od Sibira do Kalifornije, primetih da su "Ajde Jano" i "Tamo daleko" poznate i u Americi i u Rusiji. Naravno, treba reći da je "Tamo daleko" proslavio čuveni Hulio Iglesias koji je u jednom filmu pevao tu melodiju, i to na srpskom.

- S druge strane, neke svetske teme donosimo na naš način. "Hava Nagila" je, primera radi, čuvena jevrejska pesma koja se izvodi kao svečana i vesela pesma u celom svetu. Još od naših prvih koncerata napravili smo adaptaciju te pesme i to sa šest ruku na jednoj gitari. To je sad nešto po čemu smo prepoznatljivi, ali moji sinovi kažu - ne pokušavajte ovo kod svoje kuće!

- I u muzici je najvažinja ideja. To šestoručno sviranje je ideja mojih sinova, kao nešto što bi na koncertima bilo atraktivno za oko. To sviranje sa trideset prstiju na jednoj gitari je naš brend, a zahvaljujući modernim tehnologijama postasmo porodica okupljena oko jedne iste ideje. Gitara je tu, nas trojica smo tu, menjamo jedino repertoar: u Rusiji sviramo "Kaljinku", u Americi "Nemoguću misiju"...

Pored veoma atraktivnih nastupa, "Trio Balkanske žice" daruje svojoj publici i veoma kretaivne nazive kompozicija: "Džanum", "Stampedo", "Balkanska rapsodija", "Moldavska kapija", "Stara pruga", "Paunov ples", "Vodenica", "Kameleon", "Swing Time", "Sevdah na žicama"...

- I sevdah je nastao uz žicu. Naravno, sve se menja, pa i način donošenja sevdaha. Mene su kao rođenog Lozničanina šibali vetrovi i sa one druge obale Drine. Pošto sam rastao tačno između Sarajeva i Beograda, itekako imam osećaja za sevdah. Zato sam napravio splet od par pesma i nazvao "Sevdah na žicama". To je moj dug prema sevdahu i žicama koje su obeležile moj život.

- "Vodenica" je veoma značajna kompozicija za naš trio. Nikola je autor i dobio je prvu nagradu na svetskom kompozitorskom takmičenju u Americi. "Vodenica" je potpuno originalana kompozicija, bazirana na našem folkloru, obogaćena spotom urađenim u Tršiću. Nije lako dati ime instrumentalu, jer nema refrena i strofe pa da nešto izvučete. Obično dajemo naziv po dinamici ili stilu neke kompozicije.

Zoran Starčević je istinski stvaralac, baštinik i promoter balkanske muzike, redak posvećenik gitari i žicama koje život znače.

- Mislim da je balkanska muzika najkvalitetnija na svetu. Posle svih ovih godina u muzici, imam pravo to da kažem. Jednostavno, Balkan ima najjaču emociju i podpuno drugačiji doživljaj muzike.

- I danas učim mnoge stvari. Ovo nije zanat koji naučiš za tri godine i budeš majstor. Mnoge stvari koje danas sviram, nisam znao koliko prošle godine. Tu se ne radi o tehnici, nego o umetničkom pristupu, izgaranju za svaki ton, finesama i boji tona.

(Goran Milošević)