Ubitačan obrenovački tandem 60-ih: Aca Stepić i Pera Grubić

"Jesenje su kiše počele da liju,

Preporučujemo

dobio sam mlađan poziv za armiju.

Mojoj staroj majci suze obraz kvase,

otac stari veseli se, mladosti seća se,

pa mi veli idi sine u armiju,

budi dobar vojnik, čuvaj domovinu.

Nek' se selo sve okupi, nek' veselo bude,

ima vina i rakije, počastiću ljude.

Požutelo lišće opada sa granja,

do odlaska ima nekoliko dana,

S drugovima mojim veselim se sada,

mojoj dragoj od žalosti srce puno jada.

Ti ne plači mila, vesela mi budi,

srce moje draga samo tebe ljubi.

Doći ću ti jednog jutra kad zarudi zora,

doneću ti zlatan prsten, bićeš samo moja.

U jesenjoj zori petli zapevali,

a sunčevi zraci maglu rasterali,

harmonike ječe, tugu razbijaju,

drugovi me moji jutrom pesmom ispraćaju.

Srećan ti put druže, piši nam kad stigneš,

čekaće te draga, nemoj da se brineš.

Kolo igra, sve veselo, skupilo se selo,

a sutra ću već obući vojničko odelo."

(Aca Stepić - Doca Ivanković)

"Dobio sam poziv za armiju" iz 1967. godine je jedna od najemitovanijih pesama svih vremena na narodnjačkim radio stanicama. Maestralni tekst narodnog pesnika Doce Ivankovića, u stvari jedan mali film sa srećnim krajem u 24 stiha, "spakovao" je kompozitor Aca Stepić u pesmu od tri i po minuta i podario svom komšiji iz Obrenovca Peri Grubiću.

- Na Radio Nišu (u to vreme najslušanijem radiju posle Radio Beograda) idu želje i čestitke. Zove me urednica i pita šta da radi: mesecima zaredom narod svaki dan traži samo dve pesme - "Dobio sam poziv za armiju" i "Poleti golube moj". Predložio sam urednici da jedan dan ide jedna, a drugi dan neka ide ona druga pesma.

- Ni u ludilu nisam očekivao ovakav uspeh pesme, i zbog mnogo teksta i zbog odsustva pamtljivog refrena. Izgleda da je pesma širila neku pozitivu i pogađala u srce tadašnje vojnike i njihovu rodbinu. Bez obzira što nema više one vojske i onih regruta, moja pesma i dan-danas služi narodu - pričao je Aca Stepić u Muzičkoj apoteci.

Za Acu Stepića se pored ostalih epiteta kaže i da je redak gospodin u svetu narodne muzike i tipičan predstavnik "obrenovačkog stila". Preciznost geometra preneo je i na harmoniku.

- U svim javnim nastupima potenciram i podvlačim da sam dete sa sela, iz Velikog Polja kod Obrenovca. Rođen sam u okruženju velikih violinista, moj otac je svirao violinu, učio kod oca Ace Šišića. Imao je svoj amaterski orkestar sa sviračima iz naše familije i komšiluka. Moj otac je bio i seoski stolar. Nikad se nije latio motike, a skoro sva vrata i prozori na seoskim kućama su njegovih ruku delo. I dok je otac svirao i rendisao, u mojoj glavi su se svile sve te izvorne pesme koje je svirao sa orkestrom. Mislim da sam od oca povukao tu osobinu da čvrsto stojim na zemlji, ne sa dve nego sa četiri noge.

- Roditelji su me iškolovali za geometra, poslali su me u Prokuplje da stažiram i zasnujem stalni radni odnos. Ali, u meni je vrio vulkan da se jednog dana latim nekog instrumenta. Odradio sam praksu, vratio se u selo i rekao ocu i majci: "Ovo sam uradio za vas, a sad bih nešto da uradim i za moju dušu." Tata mi je za početak nabavio harmoniku i uputio me kod najvećih majstora tog doba - Ilije i Milije Spasojevića iz Meljaka.

Od sredine 60-ih počinje munjevita kompozitorska karijera Ace Stepića. Preferirao je pevače umilnog i mekanog glasa (Kalezić, Milanče, Savo, Milena, Ljubo Đurović, Asim Brkan), a prvi pik je bio prvi komšija - Pera Grubić. Diskografska saradnja Ace Stepića i Pere Grubića trajala je od 1967. do 1976. godine i rezultirala je sa sedam singlova i dvadeset pet pesama: "Jesenje su kiše počele da liju", "Povratak iz armije", "Pokraj stare česme", "Kolubaro, tiha reko", "Povedi kume šareno kolo", "Beži curo za mene", "Oproštaj", "Sinoć prođoh kroz selo", "Malo ja, malo ti", "Zar smo sada samo znanci", "Livade su procvetale", "Bićeš meni u životu sve", "Dođi, srce te zove", "Za tebe živim", "Idi putem ljubavi svoje", "Nema čoveka bez mana", "Momačke noći", "Kada bih te opet sreo", "Zaboravljena ljubav", "Opraštam se verni druže", "Neverna si meni bila", "Divan san", "Ostao sam bez dragane", "Odnela si moje snove".

- I Pera je ostao veran svom zavičaju. Penzionerske dane provodi u svom rodnom Obrenovcu, daleko od očiju javnosti. S obzirom na to kako je pevao i kakve je pesme pevao, mogao je da bude u top deset pevača narodne muzike svih vremena.

- Takvu boju glasa i takvu dikciju nije imao niko od mojih pevača. Pera Grubić dođe u studio, jedna proba i odmah na snimanje. A snimanje uvek iz prve, bez ispravke i ponavljanja. Pera Grubić zvuči kao školovan radio pevač, a ti naši snimci zvuče kao trajni radio snimci - govorio je Aca Stepić.

(Goran Milošević)