Pesme sa "Ilidže '78": Tajna posveta Silvani

"Jedva sam te prepoznao draga,

godine su učinile svoje,

Preporučujemo

ne svetli ti lice onim sjajem

k'o kad nekad maštasmo udvoje.

I na tvojoj i na mojoj ruci

dva prstena, dva svedoka stoje,

ostvarili svoje snove nismo,

bol na duši nosimo oboje.

Još te čuvam duboko u srcu,

uspomeno iz mladosti moje,

još osećam na promrzlom licu

tople ruke, vrele usne tvoje.

Rastasmo se zbunjeno i brzo,

i bez reči jer bilo ih nije,

zaplovismo ulicama dugim,

svako svoje suze da sakrije."

(Doca Ivanković - Stevica Spasić)

- Predigra za moju prvu ploču desila se u motelu "Romeo i Julija" na Ibarskoj magistrali. Tu sam doktorirao na dvojci, svirao gitaru i pevao sa bendom. Jedno veče, zaustavi se autobus i upade Doca Ivanković sa ekipom svojih pevača sa turneje (Šaban, Brunclika, Lepa, Nada Topčagić). Doca se oduševio mojim nastupom i ponudio mi da budem debitant PGP-a na najvećem festivalu narodne muzike.

- Sutradan smo se našli u Docinom stanu, uzeo je harmoniku i pokazao mi pesmu "Dva prstena, dva svedoka". Zakazali smo snimanje u čuvenoj "Petici", a odmah posle snimanja slikaše me za omot u obližnjem parku. Ispao sam nabildovan kao Švarceneger, ali tadašnjoj publici je bilo mnogo važnije kako sam pevao. Na Ilidžanskom festivalu dobio sam i nagradu kao debitant, dobio sam moj prvi hit i ličnu kartu, dobio sam mog prvog kompozitora i kuma Docu Ivankovića, dobio sam i jugoslovensku prepoznatljivost - kaže klasik narodne muzike Angel Dimov.

Pored Angela Dimova, PGP je ponudio publici kraj Vrela Bosne još četiri nadolazeće pevačke zvezde: "Zanela me svetla velikoga grada" (Marinko Rokvić), "A kad uđeš u moj dom" (Zorica Brunclik), "Sećanje na plave oči" (Ljiljana Jovanović Likana), "Tajno venčanje" (Marija Trajkovska).

I Diskos je na "Ilidžu '78" poslao veoma jaku petorku: "Srećo moja, meni namenjena" (Vera Matović), "Staro mesto" (Branka Stanarčić), "Svako živi kako zna i ume" (Meho Hrštić), "Hej, ćuprijo na Miljacki" (Ljuba Aličić), "Era Zlatiborac" (Era Ojdanić).

- '78. je prekretnica u mom životu. Venčala sam se sa Barajevcem, koji je te godine proglašen za kompozitora broj jedan u bivšoj Jugi, a ja sam sa Barajevčevom pesmom "Staro mesto" osvojila prvu nagradu stručnog žirija na Ilidžanskom festivalu. Bio je to moj prvi i poslednji nastup na nekom festivalu, a imala sam ponuda i za nekoliko festivala godišnje. Jednostavno, svesna sam svojih pevačkih kvaliteta i nisam osećala potrebu da se takmičim sa kolegama - pričala je Branka Stanarčić u radio izdanju Muzičke apoteke.

Šaban Šaulić je na "Ilidži '78" nastupio kao kompozitor u tandemu sa svojim udarnim tekstopiscem Novicom Kostićem. Šabanove pesme "Svako živi kako zna i ume" i "Jedan se čovek sa puta vraća" pevao je Meho Hrštić.

- Meho je divan čovek, Šaban ga je mnogo voleo i komponovao mu sjajne pesme. Koliko se sećam, Meho je posle polufinalnih večeri bio jedan od glavnih favorita za pobedu u finalu, ali boemija je učinila svoje. I danas se naježim kad čujem te pesme, a znam da ih je Meho bolje pevao uživo nego na ploči - kaže pesnik Novica Kostić.

Čast Jugotona odbranio je Zoran Kalezić sa jednim ubitačnim kantautorskim sentišem:

"Još samo noćas drugovi moji

tamburašu ne dajte da drema,

noćas želim pesmu pokloniti

jednoj ženi koje više nema.

Za njom cvile violine,

za njom plaču kapi kiše,

svirajte mi, ali tiše,

jer te žene nema više."

- Tu pesmu sam komponovao odmah posle Silvanine tragedije, ali sam je otpevao i snimio tek dve godine kasnije na Ilidži. Publika je bila oduševljena, žiri takođe, a moji ispisnici su tek kasnje saznali kome sam je posvetio. Naravno, nisam hteo da dozvolim da ijedan čovek pomisli kako sam hteo da komercijalizujem tragediju jedne takve dame i moje velike prijateljice. Bila je to moja tajna posveta Silvani - pričao je Zoran Kalezić u radio izdanju Muzičke apoteke.

(Goran Milošević)