Pesme i priče Mire Vasiljević: "Đerdan je moja zaostavština, moja vera u mladost i lepotu"

"Žubor voda žuborila,

džanum, džanum, bre,

Preporučujemo

žubrom je nadvisila,

oh, oh, le, le,

vedri pesmu dva slavuja,

dva slavuja, dva bulbula,

dva bulbula, dva zumbula.

Stani vodo, ne žubori,

džanum, džanum, bre,

pusti pesmu, nek' se ori,

oh, oh, le, le,

bez nje nema mladovanja,

mladovanja, milovanja,

milovanja, radovanja.

Žuti mesec zahodio,

džanum, džanum bre,

sa sobom je odvodio,

oh, oh, le, le,

mladog momka tankoviju,

tankoviju, ubaviju,

ubaviju, sećerliju.

Stan mesece, ne zahodi,

džanum, džanum bre,

mladog momka ne odvodi,

oh, oh, le, le,

bez njeg' nema mladovanja,

mladovanja, milovanja,

milovanja, radovanja."

(Radoslav Graić - Ivan Glišić)

Ovo jedna od pesama koje je narod prisvojio od velikog Radoslava Graića. Danas se uveliko tretira kao izvorna pesma, a snimljena je pre tačno 40 godina na albumu Mire Vasiljević i njenog "Đerdana".

- "Žubor voda" je ostala u totalnoj senci pesme "Godine su prolazile", tako da praktično nije stigla da se zavrti i da se identifikuje sa "Đerdanom". I kad nam je dosadila pesma "Godine su prolazile", nije bilo šanse da je eskiviramo. S druge strane, kad se "Žubor voda" zavrtela od strane drugih kolega i koleginica, niko mi nije poverovao da sam ja sa mojim "Đerdankama" prva snimila tu pesmu - pričala je legendarna Mira "Đerdanka" u radio izdanju Muzičke apoteke.

Mira Vasiljević (1934 - 2019) je redak pedagog u diskografsko-estradnom svetu, pedagog i po diplomi (nastavnica muzičkog), pedagog i u "Đerdanu". Od oca je nasledila muzikalnost, od majke optimizam i upornost, i sve je to tako nesebično prenosila na svoje dame u "Đerdanu".

- Zakoračila sam na estradu kao muzički obrazovan interpretator, nastavnik muzike. Naslušala sam se pitanja, i od znanih i neznanih: "A šta se uopšte bakćeš sa tim mikrofonima, pločama, sninanjima, putovanjima, kad imaš lep i siguran državni posao?" Pitanje je bilo razumljivo, naročito u vreme kad je državni posao bio svetinja, a radnik bio na prvom mestu društvene hijerarhije. Ali, ja sam volela miziku u svakom obliku, i onu koju sam učila u školi i onu popularnu koju sam pevala i snimala na pločama. Vremenom sam i sam počela da komponujem i pišem, mogla sam da kažem širem krugu ljudi nešto novo i lepo.

- To moje odricanje od državne službe nije išlo baš lako, to je bolna priča... Živeli smo tada, suprug i ja, u Mačvanskoj Mitrovici gde sam radila kao nastavnica muzičkog. Naša ćerka se razbolela od bubrega, lekari su smatrali da joj klima ne odgovara, odnosno voda. Moj suprug i ja smo se spakovali i došli u Beograd, spasavajući dete... Imala sam nekoliko duetskih i solo ploča, počeli su da me zivkaju na koncerte, festivale... Publika me sve lepše prihvatala, dete nam se oporavilo, sredili smo stan u Beogradu... Tako se pevanje zalaufalo, a nastavnička karijera ugasila.

Od 1966. do 1973. godine, i pre formiranja "Đerdana", snimila je Mira desetine veoma slušanih pesama: "Sini munjo, udri grome", "Život piše uspomene", "Danas mi je dragom rođendan", "Bolujem dragi", "Medaljon", "Vreme nema miljenika"... Većinu novih pesama na svojim pločama Mira Vasiljević potpisuje kao kantautor, pevač svojih stihova i melodija, promoter neke suptilne damske estetike.

- Jednostavno, ja ne mogu da pevam baš sve što mi se ponudi, makar dolazilo i od najvećih hitmejkera. Pesmu moram da doživim, da osetim, da mi pesma nešto kaže, da ja pesmom nešto kažem. Najvažnije mi je da pesma ima poruku.

- Kad sam snimala pesmu "Sini munjo, udri grome", moju autorsku pesmu i pevačku ličnu kartu, poslala sam jednu snažnu i večnu poruku - brigu žene za svojim čovekom, koja se, jadna, "plaši da joj tako pijan ne zaputa".

Mirine pedagoške i organizacione sposobnosti eksplodirale su u "Đerdanu", vokalno-instrumentalnom sastavu, stecištu lepih i muzikalnih devojaka sa svih prostora bivše Juge i rasejanja. Od 1973. godine, na desetak singlova i pet albuma "Đerdana", snimljeno je mnogo izvornih, gradskih i novokomponovanih pesama za sva vremena: "Cojle, Manojle", "Čuješ seko", "Obraše se vinogradi", "Lepe li su nano Gružanke devojke", "Sagradići šajku", "Jelo, Jelo, Jelena", "Kolenike, vreteno", "Dunje ranke", "Joj, mala, gde si bila", "Bosioče moj zeleni", "Koje li je doba noći", "Godine su prolazile", "Žubor voda žuborila", "Šumadija u jesenje dane", "Moj dragane, moj bekrijo", "Nikome te ne dam", "Baka i unuk"...

- Ideja za formiranje "Đerdana" rodila se na harmonikaškom festivalu u Sokobanji gde sam upoznala devojke koje "rasturaju" harmoniku. Bile su to sestre Janković sa kojima sam čvrsto rešila da formiram orkestar. A onda se izjadam mojim prijateljicama Anđi Govedarović i Veri Ivković, požalim se kako mi je dosadilo na tim solo nastupima i kako bi bilo lepo da formiramo ansambl za celovečernju predstavu: da pevamo, sviramo, igramo, vodimo konferansu. Anđa i Vera se oduševiše, pokupih i Gocu Lazarević koju sam upoznala na "Beogradskom saboru". Sestrama Janković pridodadoh i ovaj naš pevački kvartet, i to je prva postava "Đerdana".

- O pevačkom delu "Đerdana" zna se mnogo, kao i o većini devojaka koje su kasnije prodefilovale i ostavile traga (Goca Stojićević, Snežana Đurišić, Snežana Đerdan, Beba Tošić, Izvorinka Milošević, Slavica Momaković, Desa Vuković, Dragica Nestorović, Nataša Popović...). Najmanje se pominje onaj instrumentalni deo "Đerdana", tri seste Janković - Dragica, Radica i Slavica. To su rođene sestre, dve su bliznakinje, Dragica je starija od Radice samo pet minuta, svirale su harmoniku "da se smrzneš". Kasnije smo se i pojačale - Snežana Spasić je svirala gitaru, a Dorjana Pirjavec organu. Kod nas je sve bilo dovedeno do perfekcije, čak je i traka na šeširu bila na istom mestu kod svih devojaka. Kad nas je pogledao moj suprug, samo je rekao: "Jao, pa vi ste lepe, vi ste pravi đerdan."

- Sa ove istorijske distance mogu da kažem da je "Đerdan" nešto što je vrednije i od mene i od mojih pesama. To je moja zaostavština, moja vera u mladost i lepotu. Ja u stvari imam dve porodice, ovu moju biološku i ovu moju "đerdansku". Skoro u svakom gradu imam poneko dete koje je pevalo u "Đerdanu" i u čiju kuću ulazim kao u svoju. Svaka devojka koja je odabrala muziku kao svoj životni poziv kroz "Đerdan" je dobila još veće ime.

Legendarna Mira Vasiljević preminula je 23. marta 2019. godine.

(Goran Milošević)