Radijske priče sa Verom Ivković: "Nastavnici su otkazivali pismeni, pod uslovom da ja pevam ceo čas"

"Moj dragane, što me zaboravljaš,

moj dragane, što me zaboravljaš,

Preporučujemo

ja te čekam, a ti se ne javljaš,

ja te čekam, a ti se ne javljaš.

Moj dragane, moja grudo leda,

moj dragane, moja grudo leda,

od srca se otkinuti ne da,

od srca se otkinuti ne da.

Tri godine kako žito klasa,

tri godine kako žito klasa,

a od tebe ni traga ni glasa,

a od tebe ni traga ni glasa."

(narodna)

- Propevala sam čim sam progovorila. Prvi "honorar" sam dobila sa pet godina kada sam na jednoj slavi sa mojom bakom zapevala pesmu "Moj dragane, što me zaboravljaš". Moja baka je volela tu pesmu, od nje sam i naučila da pevam, prvo u kući, a onda i na slavama, prelima i poselima u mom rodnom Jajčiću kod Ljiga- pričala je Vera Ivković (1949 - 2012) u radio izdanju Muzičke apoteke.

- Išla sam u srednju medicinsku školu. Pevala sam i na odmoru, pevala sam i na časovima matematike. Dopalo se to i mojim nastavnicima i mojim drugovima iz odeljenja, pa se dešavlo da otkažemo pismeni ili propitivanje uz uslov da ja pevam ceo čas. Nastavnici su me nagovarali da odem na audiciju Radio Beograda. Sa sedamnaest godina postala sam solista radija, a ubrzo sam počela da snimam i ploče.

U diskografiji je od sredine 60-ih. Snimila je, što solo što u duetu sa suprugom Danilom Živkovićem, preko 300 pesama na četrdesetak singlova i dvadesetak albuma. U Verinom opusu teško je napraviti razliku između izvornih i novokomponovanih pesama: "Moj dragane", "Moj dilbere", "Bere cura plavi jorgovan", "Sojčice, devojčice", "Vragolastu rodila me nana", "Što se mala uobrazi", "Ide lola iz Inđije", "Šuška se, šuška", "Sviđaš mi se momče", "Ej, dala sam ti oči vrane", "Šta će mi šalvare", "Kako je ptici bez luga", "Čuva Jana lubenice", "Vesela sam, lepa žena", "O, vetrovi južni", "Stambolka"...

- Kad sam snimala "Šuška se šuška", ni slutila nisam da će postati takav hit. To je za mene bila samo jedna od mnogih pesama, a postala je moja lična karta. Čula sam i od kolega i od kritičara da sam utkala dušu toj pesmi.

- Naročito mi leže te "prečanske" pesme. Možda i zato što je moj muž Danilo Živković bio pravi majstor za takve pesme. Danilo je rođeni Piroćanac, ali je sa 16 godina došao u Srem kod majčine familije, upoznao pesme i mentalitet ravnice.

Verin glas je kao i Verino lice - bogomdan i negovan. Zbog pesme je batalila školu, ali je tokom čitave karijere školovala glas.

- U moje vreme postojale su škole pevanja. Na Radio Beogradu imali smo Carevca, Ivu Cenerića, Branka Belobrka. I moj Danilo je vodio školu pevanja. Na vreme sam shvatila da pevanje nije samo glas nego i kultura govora i donošenja pesme, tehnika disanja, ispevavanje trilera, impostacija.

Verin glas je podjednako dobro prijanjao i uz harmoniku i uz trubu i uz tamburu. I Verina skromnost je prijanjala uz njenu muzikalnost. Izvikanijih i popularnijih od Vere bilo je mnogo, boljih od Vere bilo je malo. Teško je naći pevačicu narodne muzike koja je pevala tako slatko, a dikcijski i intonativno savršeno.

- Mnogo sam snimala, mnoge pesme od kojih sam očekivala mnogo nisu ni stigle da se zavrte. Zato sam kriva i sama, mislila sam da je važno to što dobro pevam i što snimam dobre pesme. Ali, na estradi je sve drugo važnije od pevanja.

Za publiku je uvek imala novu haljinu i rumen koji ne silazi s lica. Imala je i osmeh koji je krio tugu. I kad je najviše patila zbog ćerkine bolesti i prerane smrti, pevala je uplakanih očiju. Preminula je 10. marta 2012. godine.

(Goran Milošević)