Bora Spužić Kvaka, od bogalja do megazvezde i bogatog siromaha: 21 godina od smrti najvećeg srcelomca

"Ako draga sretneš majku moju,

rasplakaćeš tužne oči njene,

Preporučujemo

saznala je da se nećeš udati za mene.

A volela te je isto kao mene,

ćerkom te je zvala jer nema rođene.

Da li ćeš je smeti pogledati

kada budeš kraj nje prolazila?

Da l' će tada na tvom licu biti rumenila.

Da l' ćeš da se setiš davno prošlih

danakada si je majkom kao i ja zvala?

Ja ću drugu ljubav sebi naći,

zavoleću i nju kao tebe,

zaborav će prošlost skriti, umiriću sebe.

Ali majka moja večno će da pati,

što se njenom snajom nikad nećeš zvati."

(Buca Jovanović - Milijan Rafajlović)

Pesmom Buce Jovanovića "Ako draga sretneš majku moju" i apsolutnom pobedom na festivalu narodne muzike u Sokobanji 1968. godine započela je diskografsko-estradna karijera neponovljivog srcelomca Bore Spužića Kvake (1934 - 2002).

- 1968. godine održan je jedinstven festival - Prva harmonika i Prva pesma Jugoslavije u Sokobanji. Na festivalu su dominirali solisti Radio Beograda: AcaTrandafilović, Anica Jocić, Milan Babić, Jovan Stanišić. Na festivalu se pojavio i jedan debitant a zreo pevač, čudo iz kafane - Bora Spužić Kvaka. Stručni žiri je, onako rutinski, dodelio prvu nagradu Anici Jocić za pesmu "Sokobanjka". Em je bila radio pevač, em je pevala pesmu o domaćinu festivala.

- Bio je to signal za neviđeno nezadovoljstvo publike. Desetine hiljada posetilaca skočilo je na noge, usledili su zvižduci, neki su počeli da lome granje sa obližnjeg drveća, poletele su stolice i flaše prema članovima žirija. Da bi se smirile strasti, žiri odlučuje da se dodeli i nagrada publike, i to samo zbog Kvake - priča Dragan Krkić, solista Radio Beograda i jedan od učesnika festivala.

Tako se krajem 60-ih pojavio ubitačan tandem za narodnjačke sentiše - Buca Jovanović je dobio idealnog tumača svojih tugovanki. Pojavio se pevač uplakanih očiju, krakavog hoda i naprslog glasa, pravi bogalj koji je potpaljivao znatiželju publike.

- Pre nego što je počeo da snima sa Bucom, anonimni Bora Spužić je često nastupao sa mojom ekipom. Molio me da mu pomognem da snimi ploču, što sam i obećao, samo sam čekao priliku. Pošto sam u to vreme svirao kao solista u ansamblu Buce Jovanovića, posle koncerata sam često spavao kod Buce. Jednog jutra saznadoh od Buce da mu je otkazao Dragoslav Belić i da mu treba pevač za prekosutra, da mu ne propadne termin za snimanje - pričao je legendarni Tihomir Paunović, prva frula Bucinog ansambla.

- Setio sam se Kvake koji me je pre toga obavestio da će mesec dana pevati u Domu armije u Pančevu. Buci sam rekao da imam pevača po njegovom ukusu i on je ne časeći ni časa zahtevao da isto veče krenemo za Pančevo. Kvaka je baš bio u svom elementu, svirao je neku harmoniku i pevao. Kad je Kvaka ugledao s kim sam došao i kada mu je prišao Buca, obratio nam se rečima: "Da li se to i meni osmehnula sreća?" Buca mu je sa oduševljenjem rekao: "Osmehnula ti se sreća. Sutra da dođeš kod mene da vežbamo, a prekosutra snimamo."

Bucina i Kvakina saradnja rezultirala je sa osam pesama: "Pođimo u krčmu staru", "Ako draga sretneš majku moju", "Oj, bogati hladna reko", "Koliko sam nekada želeo", "Dođi, ublaži bol srca mog", "I poslednja nada beše ti", "Kad dođe dan", "Neću te kleti draga". Na temeljima Bucinih tugovanki nastavio je Kvaka da snima i sa drugim autorima, snimio je i desetine svojih autorskih kompozicija. Doktorirao je na ljubavnoj patologiji, na kukumavkama i patosarama. Da se razumemo, kukalo se u narodnon muzici i pre i posle Kvake, ali nikom se nije verovalo kao Kvaki.

- Zovem Bucu i pitam ga šta radi. A on kaže: "Evo me sedim sa najružnijim čovekom u Evropi." Mislio je na Kvaku. Buca je govorio da niko kao Kvaka ne može tako nakaradno da otpeva, a da mu narod toliko poveruje - kaže gospodin Miloš Jovanović, Bucin sin.

0- Imao sam priliku da ga slušam u "Gradskom podrumu" i u "Lipovačkom cvetu". Bože dragi, kakva je to atmosfera bila. Ljudi ga slušju kao na nekom opelu, a onda usledi delirijum. Ibarska magistrala je bivala zakrčena u vreme Kvakinih nastupa. Kvaka otpeva svoje, uzme dva miliona za veče, lepo gazdi, lepo gostima, ali na kraju niko neće da ide kući. Žao mi je samo što je toliko zaboravljen. Jer ako je napravljen film o Tomi Zdravkoviću, o Kvaki se može praviti serija u mnogo nastavaka.

0Kvakin život je ispunjen suzama, nesrećama, kafanama, ženama i seobama - od rodnog Orahovca preko Ćićevca i Požarevca do Šapca i Beograda, od bogalja do megazvezde i prežaljenog kolege.

Otišao je sa ovog sveta 9. marta 2002. godine kao bogati siromah. Sve je dao pesmi i ženama.

(Goran Milošević)